ВЕЛИКА ЕКОЛОШКА КАМПАЊА ЗА ТРГОВЦЕ ОГРОМАН ПЛУС: Зарада - више милиона евра
Неколико милиона евра зарадили су супермаркети који послују на нашем тржишту, а који су од велике кампање за забрану пластичних кеса само увели наплату истих
Свима нам се дешава - и поред покушаја буђења свести, и даље када купујемо намирнице, на каси тражимо и пластичну кесу. Често и више њих.
Те исте кесе, бацимо после неколико минута. А баш неку од тих ћемо вероватно поново наћи, годинама касније у тањиру.
Иако у Србији одавно постоји идеја да се из употребе избаце бесплатне пластичне кесе, само мали број трговина нуди оне које не угрожавају животну средину.
ВЕЛИКА ЕКОЛОШКА КАМПАЊА - ВЕЛИКА ЗАРАДА
Од велике кампање и акција за смањење употреба пластичних кеса, успели смо само једно - да трговци имају већу зараду. И док неки покушавају да понуде алтернативу, у виду цегера или папирних кеса као неки домаћи супермаркети, други су лицемерно, еколошком кампањом накрцали већи профит.
Наплата кеса, али и дизање цена истих које је бележено у међувремену, у функцији је повећања профита, а не за унапређење животне средине. Тако, ниједан динар од њихове продаје не слива се у државну касу, што значи да као грађани заправо финансирамо брендирање кеса. Решење за то је зелени фонд, или тзв. зелени динар, али код нас се још нико није сетио да то уведе.
Није само кашњење увођења папирних кеса оно што би требало да нас брине - готово је немогуће купити било шта а да није упаковано у пластику. Воће које меримо у маркету, ручак "на меру", све иде у пластичну амбалажу, па не чуде фотографије са читавим "планинама" од смећа.
ОД АВГУСТА ВЕЋИ РАЧУНИ ЗА СТРУЈУ: Уведена је нова такса, а ево ШТА и КОЛИКО ћемо плаћати
ПАПРЕНА СЕЗОНА: Прескупо подизање кеша са банкомата - за 200 евра провизија чак 40 €
ПЛАТИЋЕТЕ И СЛИКАЊЕ ВОЋА НА ПИЈАЦИ! Хрвати ове сезоне буквално ДЕРУ туристе
Одакле почети, да ли су и папирне кесе право решење? Изгледа да баш и није. Наиме, производња папирних кеса је такође прљав посао.
- Америка је нагло прешла на папирне кесе и то је довело до тога да су се исекли 6 милиона стабала дрвета, и користили 4 милиона барела нафте. Производња папирних кеса је врло прљава производња. Дискутабилно шта је мањи ефекат - каже директор Агенције за заштиту животне средине Филип Радовић.
Истина је додаје, да се папирне кесе брже разграђују него пластичне.
- Решење је оно што раде скандинавске земље, а што смо некада радили ми - да имамо нешто што се користи више пута у употреби а то је цегер. Међутим, за чешће коришћење и употребу је кључно утицати на навике потрошача али и промена регулативе.
- Најдискатубилније је што су ланци који се баве малопродајом ово представили као еколошку кампању на којој узимају медијске поене, а с друге стране тај новац оставили су да генеришу, односно, максимализирају свој профит. Према мојој процени, пар милиона евра зарађују на томе што продају кесе скупље. По закону, могу да ставе да буде кеса и 1.000 евра, не постоји законски проблем, али постоји морални, јер нешто представите као еколошко, а заправо користите да накупите већи профит - каже Радовић.
КАД МОЖЕ ЗИМБАБВЕ, МОЖЕМО И МИ
Зашто је најважнија промена наших навика, али постепено?
Београђани се досетили како ДОБРО ДА ЗАРАДЕ! За сат 400 динара, а клијената све више
ДЕТАЉАН ЦЕНОВНИК: Ово су нови износи путарина у Србији који ће важити од августа
РЕФОРМЕ: Ево шта се младима до 25. године старости неће наплаћивати
Управо јер је искуство западних држава показало да оне које су нагло узимале те кесе, нагло су повећале и отпад.
- Потребно је радити транзицију према европској агенцији, а то је радити на промени навика потрошача. Такође, прве земље које су потпуно избациле пластичне кесе су Кенија, Зимбабве, Бали... Да не кажем земље трећег света, али слабије материјално развијене. Кад су могле оне, можемо и ми - поручује Радовић.
Европска комисија донела је директиву по којој наша планета мора да се обрачуна с пластиком. До 2021. земље чланице ће морати да престану са употребом пластичних кеса. Иначе, 94 одсто процента кеса које доспевају у мора и океане, долази из Африке и Азије.
Али да се вратимо на амбалажу - како њу да избацимо?
- Најбоље би било увести депозитни систем, да се она на неки начин плаћа. Или да буде као на пример у Немачкој, чак и суседној Хрватској - дакле када се убаци пет амбалажа, машина касније, избаци одређену наплату - тврди Радовић.
С друге стране, напомиње, главни проблем рециклажне индустрије у Србији је што постоје свега две, три озбиљне фабрике које разграђују пет амбалажу, али немају довољно сировина. Поред тога, сведоци смо да су нам реке пуне флаша.
- Негде постоји проблем, цео свет је обишао снимак из Новог Пазара. Требало би направити организовани систем путем депозитне наплате у широј примени - каже он.
На питање да ли је икада функционисао систем за рециклирање и како је то изгледало раније у Београду, Радовић каже:
- Постојао је депозитни систем за стаклену амбалажу, али није било боље. Нама се од 2012. године рециклажа амбалажног отпада повећала за 20 одсто, али још је то далеко. При том, није било инспекције и контроле код тих оператера у последњих десет година. Треба проверити папире прво, а онда увести понављам, депозитни систем - истиче и додаје да би се на тај начин мотивисали грађани, али и социјално угрожене категорије јер би добијали одређену накнаду.
И још мало цифри за опомену - 4.303 тоне кеса избачено је на наше тржиште, што је 2, 1 милијарда комада кеса. У просеку, кесу користимо пар минута.
ДОЛАР ЈЕ ДОМИНИРАО 100 ГОДИНА, А САДА ЈЕ ТОМЕ ДОШАО КРАЈ: Кина ипак није ЈЕДИНИ УЗРОК овог суноврата!
УДАРАЦ ПО ЏЕПУ ЗБОГ КРШЕЊА ПРИВАТНОСТИ: Фејсбук ПРИСТАО да плати пет милијарди, а ево шта обухвата нагодба
Највећи суноврат "Боинга" у последњој деценији: ГУБИЦИ ОГРОМНИ!
Просечан Европљанин током године употреби око 500 пластичних кеса, а просечан Србин дневно употреби око седам кеса. Време употребе једне кесе је мање од 20 минута, а процес њихове разградње траје и до 1.000 година. У свету се годишње потроши 500 милијарди долара за производњу једног трилиона кеса, а сваког минута се произведе милион пластичних кеса. Рачуница је јасна.
У Србији, за оне који користе биоразградиве кесе, еколошка такса је мања од 10 до 20 пута. На тај начин се мотивишу компаније, колико оне то користе, процените сами.