Новине у школству! Ђаци добијају "ЈЕДИНСТВЕНИ ОБРАЗОВАНИ БРОЈ" са 16 ознака који ће их пратити током школовања - шта он означава?
ЈОБ ће убудуће добијати деца на почетку школовања, односно они који први пут улазе у систем, а то значи са поласком у вртић.
Ђаци у појединим школама и деца у вртићима добили су Јединствен образовни број (ЈОБ) који ће их пратити током школовања. Осталим ученицима и студентима, који су тренутно у васпитно-образовном систему, сукцесивно ће стизати бројеви током школске године.
ПОСКУПЕЛИ СРПСКИ ВРТИЋИ: Нови правилник ступио на снагу, родитељи ће морати да плаћају и у овим случајевима
Огласио се Ружић: Школе отпорније на корону због мера и одговорног понашања
ПАЛА ОДЛУКА У МИНИСТАРСТВУ ПРОСВЕТЕ: Саопштени најновији модели наставе, почињу са применом следеће недеље
ЈОБ ће убудуће добијати деца на почетку школовања, односно они који први пут улазе у систем, а то значи са поласком у вртић.
Међутим, питање је шта значи Јединствен образовни број који се састоји од 16 карактера – комбинација бројева и слова? Надлежни кажу да ће увођење ЈОБ-а значити образовном систему, ученицима, али и њиховим родитељима.
Јединствен образовни број поједноставиће процедуре уписа у школе и на факултете. Неће бити потребно достављање бројне документације приликом преласка са једног нивоа образовања на други.
У Министарству просвете за Euronews Србија кажу да ће ЈОБ користити да се у Јединствени информациони систем у просвети (ЈИСП) бележе сви подаци о ученику - остварени успех, ниво образовања, шифре квалификација, језик на којем су завршени претходни нивои школовања, изборни програми, рад по индивидуалном образовном плану, оцене, положени испити, похвале и награде, изостанци, владање, издате јавне исправе.
Колико се новца улаже по ученику
За образобни систем, ЈОБ ће пуно значити у изради званичне статистике - о успеху ученика по нивоима образовања, разредима, структури ученика по полу, колико ученика учи који страни језик, колико ђака наставља образовање после основне и средње школе, или каква је запошљивост након средњошколског образовања.
Председник Националног просветног савета Радивоје Стојковић каже да ће се помоћу ЈОБ-а пратити школовање ученика, али и напредовање у каријери, да ће у сваком моменту моћи да се сагледа колико се новца улаже по ученику, али и да се мери постигнуће ђака.
- Прати се ток комплетног школовања. То ће омогућити да се сагледа колико кошта школовање по ученику. На дневном нивоу може да се прати. И сада су то могли да прате, али је увек било одступања. Та економска ефикасност је значајна. На овај начин ће се пратити и постигнуће ученика - рекао је Стојковић.
Истиче да увек има оних који су за и против тога.
Највеће критике могле су се чути да то отвара могућност за злоупотребу личних података.
Не постоји могућност злоупотребе
У Министарству просвете кажу да неће бити могућности за злоупотребу личних података, јер ће се у информационом систему сваки ученик водити само са својим јединственим образовним бројем, док сви остали лични подаци остају на нивоу установе.
- ЈОБ и подаци о ученицима се користе искључиво за праћење система и нико, осим родитеља и школе, неће имати увид у било који појединачни податак ученика - наводе у Министарству просвете.
Наглашавају да је овлашћено лице установе дужно да ЈОБ лично достави детету и ученику преко родитеља, односно старатеља у затвореној коверти, заједно са подацима за лични приступ регистру и о томе води евиденцију.
Јединствен информациони систем у просвети
Прошло је скоро двадесет година од када су први пут у јавности говорило о плановима за увођење Јединственог информационог система у просвети. У једном периоду је на кратко почела са радом једна верзија система.
У Министарству просвете тврде да ће сада у оквиру Јединственог информационог система у просвети, који се успоставља, на једном месту постојати комплетна база образовног система у Србији - свих основних и средњих школа, акредитованих високошколских установа приватних и државних, акредитованих студијских програма, запослених у основним и средњим школама, али и на факултетима.
У оквиру ЈИСП-а водиће се и регистар запослених у високошколским установама. То ће допринети бољем квалитету студијских програма, јер ће се тачно знати који професор ради на ком факултету. До сада се дешавало да један професор ради на више факултета, односно да захваљујући њиховим референцама студијски програми добију акредитацију.