Како је директорка Петровић претворила државну школу у приватну фирму: Паре студената се троше како лично она нареди и замисли

Контролом буџетске инспекције утврђено је да некада Висока школа електротехнике и рачунарства, а сада Академија техничко-уметничких струковних студија Београд треба да уплати више од 180.000.000 динара (више од 1,5 милион евра) јер је тај новац неосновано утрошен за разноразна стимулативна давања запосленима у тој установи током три године пословања, 2018-2021. године.

Провером за период те три године буџетска инспекција је утврдила велики број неправилности у трошењу средстава од стране тадашње директорке школе др Вере Петровић, која је сада на челу новоосноване Академије као правни следбеник Високе школе електротехнике и рачунарства и која узети новац мора да уплати у буџет.

У медијским иступима др Вера Петровић је неколико пута истакла низ неистина током коментарисања Записнка буџетске инспекције у ком је наложено да та образовна установа врати више од 180 милиона динара у буџет Републике Србије. Директорка Петровић је у својим медијским оглашавањима тврдила да је пре свега имала основа за исплату енормних плата, јер је школа то исплаћивала из сопствених прихода, као да се ради о приватној установи, а не о Школи која је власништво свих грађана Србије. 

Некадашња директорка Високе школе електротехнике и рачунарства др Вера Петровић, а сада директорка Академије, себи је у периоду од 2018-2021. године исплатила више од 10 милиона динара стимулације, а свом заменику, помоћнику за финансије више од пет милиона динара.

Додатну зараду својих професора др Вера Петровић правдала је увећаним групама студената, као и великим оптерећењем професорског посла, те је како је истакла, било неопходно стимулативно наградити те запослене. 

- Да ли професори који одрже максимално дозвољених 12 часова, а норма им је шест, не треба да добију стимулацију и да ли ће желети да раде? Да ли рад са више од 3.000 студената треба да буде плаћен исто као за рад са 650 њих који се финансирају из буџета? - рекла је директорка Петровић за један београдски медиј. 

Др Вера Петровић је тврдила да је Висока школа електротехнике и рачунарства морала да групе од 150 студената подели на два дела, јер је то превелико оптерећење за професора и да су они на основу тога и заслужили стимулацију на плату. 

Ипак, да њена изјава није у складу са прописима показује и упуство Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању, јер се за основне студије предвиђа одржавање предавања за групе од 180 студената, а да се вежбе могу изводити са групом од 60 студената, док је за лабораторијске вежбе предвиђена бројка од 20 студената. Уз све то, омогућена је и толеранција од 10 одсто, што би значило да на 180 студената, још 18 студената може присуствовати настави без било каквог оптерећења за професора. 

Уместо да професори држе предавања за свих 150 студената одједном, на Високој школи електротехнике и рачунарства радили су са 75 студената, док је директорка свесно трошила новац студената. Она је плаћала појединце тако што је повећавала њихово оптерећење часовима, ангажовала додатне наставнике иако није било потребе за тим и исплаћивала им плате неколико пута увећане него што је предвиђено. 

Овим су студенти оштећени јер су морали да плаћају додатно професоре, иако је утврђено да се до 180 студената у групи за предавања уопште не губи на квалитету наставе. 

Из овога се може закључити да је плаћала одређеним професорима 2,5 па чак и 3 плате за посао који су морали да ураде самим уговором о раду који имају са школом, а на основу описа радне обавезе.

На опаску да ако професор одржи 12 часова, мада закон каже да може имати максимално 6 часова уз толеранцију од 20%, питање је, зашто није ангажовала још професора, ако је уписивала толико студената. Додатно спорење је и код исплаћивања стимулативног давања и помоћном особљу попут спремачица, где је директорка Вера Петровић нагласила да није исто када се чисти за три хиљаде студената и за мање од хиљаду. 

- Да ли спремачице које чисте за 3.000 студената треба да буду плаћене као да чисте за 650? То је све далеко већи обим посла - рекла је директорка Петровић.

Чистачице се ангажују на основу површине коју чисте, а не на основу броја студената који се школује у некој образовној установи. Неоспорно је да су плате помоћног особља мале иначе, али њиховим неоснованим повећањем за одређени проценат покушано је да се скрене пажња са тога да је директорка себи исплаћивала месечно скоро 500.000 динара стимулације, као и својим блиским сарадницима. 

Директорка Вера Петровић није желела да одговори на наша питања, упркос томе што је више пута контактирана како би дала свој коментар на новонасталу ситуацију и потраживања буџетске инспекције да се неосновано утрошени новац врати у буџет Републике Србије. 

Након свега утврђеног и откривених малверзационих радњи у Високој школи електротехнике и рачунарства поставља се питање како је могуће да се директор једне државне образовне установе понаша као да је та школа његова приватна фирма и да је у реду да са новцем те установе ради шта год пожели и да за то никоме не полаже рачуне.