МАЛА МАТУРА КУЦА НА ВРАТА: Десет ствари које морате знати о упису и она најважнија - вреде ли и колико коштају припреме!

Још тачно 20 дана је преостало до мале матуре, а не зна се ко је тренутно у већој паници - наставници и директори школа, ђаци или њихови родитељи.

Ученици осмог разреда основних школа у клупама ће бити још само неколико дана, тачније до наредног уторка 8. јуна, а онда ће имати две недеље да се додатно припреме за матурски испит како би уписали жељене средње школе.

Какав их стресни месец чека, знају само они ђаци и родитељи који су кроз све то прошли: од припрема, самих тестова, избора жељене школе, попуњавања листи, стрепње да ли ће имати довољан број бодова, уписа.

Зато ћемо покушати да вас упознамо са десет ствари које једноставно морате да знате пре уписа у средње школе.

Американци имају чувено "мартовско кошаркашко лудило", а наши ђаци осмаци - "јунско-јулско матурско лудило". Практично, цео процес траје три пуне недеље, од 23. јуна и првог теста на малој матури до 12/13. јула када се подносе пријаве за упис у средње школе.

23. јун: Тест из српског/матерњег језика (9.00-11.00)

24. јун: Тест из математике (9.00-11.00)

25. јун: Комбиновани тест (9.00-11.00)

27. јун: Прелиминарни резултати на нивоу школе (до 10.00)

2. јул: Објављивање коначних резултата (до 8.00)

3/4. јул: Попуњавање и предаја листе жеља (8.00-15.00)

9. јул: Објављивање званичне листе жеља ученика (до 8.00)

11. јул: Објављивање званичних резултата расподеле по школама (до 8.00)

12/13. јул: Подношење пријава за упис у средње школе (8.00-15.00)

 

2. Који се тестови полажу, где и када?

Полажу се три теста: прво у среду 23. јуна из српског/матерњег језика, наредног дана у четвртак 24. јуна из математике, коначно у петак 25. на реду је комбиновани тест у којем су питања из биологије, хемије, физике, историје и географије.

Ђаци тестове полажу у својим основним школама, сваки тест почиње у 9.00, а на располагању ће имати два сата да одговоре на 20 питања колико има сваки од њих. Сваки тачан одговор доноси ученику један поен.

Много ће зависити од противепидмеиолошких мера, тако да ће у учионицама бити мањи број ђака него у неким нормалним околностима. Ђаци са собом треба да понесу ђачку књижицу, идентификациону налепницу, графитну оловку (ако желе да прво напишу одговоре њом), гумицу и плаву хемијску оловку (признају се само одговори написани хемијском оловком).

Испред учионице у којој се полаже испит одређује се место на које ученици одлажу личне ствари које не смеју да користе на испиту, попут мобилних телефона.

У свакој учионици би требало да буде по двоје наставника-контролора.

 

4. Колико је максималан број бодова?

Максималан број бодова који могу да имају ђаци (не рачунајући екстра поене са такмичења) је 100. И то 60 на основу успеха који доносе из основних школа и 40 које могу да зараде на самом тродневном испиту.

Иначе, кроз историју су се мењали системи бодовања. Уписна политика прво је промењена 2014. када је и уведен комбиновани тест. Тада су ђаци на основу успеха из шестог, седмог и осмог разреда могли да прикупе укупно 70 поена, док се матура вредновала са 30, по десет из српског, математике и са комбинованог теста. Ипак, пре три године, тај однос је промењен на садашњих 60 40.

Ђаци из основне школе могу да "пренесу" максимално 60 поена. И то тако што се вреднује њихов учинак у шестом, седмом и осмом разреду, а не и претходни у првих пет разреда.

Рачунање је једноставно, збраја се просек оцена на крају сва три разреда и множи се са четири. За вуковце би то било 5.00 5.00 5.00 x 4. што даје максималних 60 бодова. Неко други ко је имао 4,50 4,50 4,50 X 4 на матурски испит би кренуо са 44 бода.

6. Како се рачунају бодови са теста?

Ђаци на пријемном испиту, односно малој матури, могу да освоје максимално 40 бодова на три теста: српски/матерњи, математика и комбиновани. Међутим, не доноси сваки тест исти број бодова: српски/матерњи језик и математика гарантују по максималних 13 поена, а комбиновани чак 14.

Сваки од тестова завршног испита имаће 20 питања. Сваки тачан одговор доноси ученику један поен, дакле највише 20 у укупном скору. Број поена из српског и математике множите коефицијентом 0,65, а број бодова са комбинованог теста коефицијентом 0,7, како бисте добили бодове који се рачунају при упису у средње школе.

 

У принципу средње стручне школе су идеалне за оне који знају тачно шта желе и шта ће студирати, па кроз средњу школу могу да стекну знање из одређене области, као и оне који немају намеру да настављају школовање после средње школе.

На другој страни за гимназије се одлучују понајвише они који су неодлучни, пошто она пружа широко опште образовање и најбоље су за оне који су сигурни да ће након средње школе уписати факултет.

Наравно, има и оних који ће се одмах одлучити за уметничке средње школе или, због својих обавеза, спортске гимназије.

Судећи по искуству из претходних година, гимназије су, глобално, и даље најтраженије и најпопуларније. Наравно, ту су и смерови који школују будуће ИТ или ваздухопловне стручњаке, а како и сами директори школа истичу, због пандемије корона вируса и значаја лекара и медицинског особља очекује се још веће интересовање за медицинске школе у читавој Србији.

Када се бирају средње школе многи воде рачуна и о томе да ли су "на добром гласу", да ли важе за безбедне и у њима се не дешавају инциденти, а веома важна ставка при избору је и локација, односно да ли се налази близу домова ђака, да ли постоји добра саобраћајна веза, што је посебно важно у већим градовима.

Коначно, посебно у Београду, последњих година је велика навала на школе у строгом центру града.

Када се заврше испити, када стигну званични резултати и када тачно знате колико бодова има сваки од ученика, што пренетих из основне школе, што са теста, онда следи "коначни ударац" - одабир школе и пријава, односно прављење својеврсне листе жеља.

На листи жеља можете да упишете до 20 образовних профила које бисте хтели да упишете, у различитим школама (на пример: Прва београдска гимназија - математички смер). Овде може да се направи велика грешка, па да се упише само једна или две жеље. Међутим, ако се испостави да ученик нема довољан број бодова за жељене опције онда остаје неуписан!

 

Зато је најбоље попунити барем десетак, а по могућству и свих 20 опција, стављајући у врх оне које су најпожељније за саме ђаке, па чак и ако мисле да неће имати довољан број поена. Наиме, претходних година се дешавало да се у некој школи отвори додатно одељење, па да је за упис потребно мање бодова него ранијих година. А дешавало се и да нека школа, из најразличизијих разлога више није на сјајном гласу, па је уместо 90 бодова колико је једне године требало за упис, сада било довољно 70!

10. Која су документа потребна за упис?

Коначно, када 12. и 13. јула куцне час за упис у средње школе, само треба да одете до одабране и да понесете сва неопходна документа. А то су: извод из матичне књиге рођених, попуњен образац пријаве за упис у средњу школу, сведочанство о завршеној основној школи, сведочанства последња три разреда основне школе, уверење о положеном завршном испиту, лекарско уверење за упис у средњу школу (није потребно за сва занимања), дипломе о евентуалним освојеним наградама.

Савети за ђаке и родитеље

Ако имате дилеме, није лоше да прегледате списак свих школа и слободних места која се нуде у вашем граду или општини, да видите колико је бодова било потребно за упис жељених смерова ранијих година, да се ђаци упознају са тестовима које су имали њихови претходници, па чак и можда да ураде неки тест професионалне оријентације како би се видело шта их занима у будућем школовању. И обавезно да пред собом у наредних месец дана имате комплетан календар дешавања у вези са уписом у средње школе.

"Корона генерација"
Будући средњошколци имају проблем више што су и ову и претходну школску годину добрим делом провели на онлајн настави. Није тајна да постоје значајне рупе у знању, што су потврдили и резултати на проби мале матуре која је одржана почетком априла.

Како су најавили надлежни, предстојећи испити требало би да буду нешто лакши од оних на генералној проби.