СРЕДЊА ШКОЛА БИЋЕ ОБАВЕЗНА: Познато шта предвиђа Стратегија образовања и васпитања до 2030.
Једна од замерки је да се не зна ко је радио на овој стратегији, док је претходну потписало двадесетак стручњака који су одговарали за своје области
Увођење обавезног средњег образовања и прецизна операционализација државне матуре, чији је концепт већ припремљен, међу кључним су приоритетима. Када је реч о основним школама, потребно је преиспитати квалитет и сврсисходност завршног испита за осмаке, а ово се нарочито односи на комбиновани тест. Важно је наставити са оптимизацијом мреже основних школа, али и средњих школа.
Кардиолог др Апостоловић препоручује: Ово је најбољи начин за РЕГУЛИСАЊЕ НИВОА ХОЛЕСТЕРОЛА у крви!
СРБИН КОЈИ ОСВАЈА АМЕРИКУ: Василије Пантелић (19) од јесени на Јејлу, ово је његова прича
СВЕ ШТО ТРЕБА ДА ЗНАТЕ ПРЕ УПИСА ВАШЕГ ДЕТЕТА У ШКОЛУ: Ово је детаљан водич за упис првака
Ово су само неке од новина предвиђених Предлогом стратегије развоја образовања и васпитања у Србији за период од 2021. до 2030. године, који је сачинило Министарство просвете, науке и технолошког развоја. Јавна расправа о овом документу почела је у петак, а завршиће се 10. марта.
Просветне власти намеравају и да се повећа обухват деце предшколским васпитањем. Наводи се да је неопходно развити и ојачати системе за праћење и евалуацију високог образовања које треба да обухвате и трансфер технологија и иновација.
- Стратешко опредељење Владе Србије и Министарства је да обезбеди квалитетно и под једнаким условима свима доступно образовање и васпитање - рекао је министар просвете Бранко Ружић.
Осим повећања обухвата на свим нивоима образовања, у фокусу нове стратегије је развој компетенција и људских ресурса, осавремењивање процеса наставе и учења, као и услова у којима се одвијају. Неки од стратешких циљева су и повећање постигнућа ученика на завршном испиту и смањење осипања ученика.
- Ово је списак немогућих жеља. Све је лепо написано, али није наведено одакле се и шта финансира. Недостатак новца и прецизног плана био је проблем и претходне стратегије образовања. Немаш упориште у новцу, а и даље причаш исту причу - каже за "Новости" Јасна Јанковић, председник Уније просветних синдиката Србије.
Она се пита како је могуће увести обавезно средњошколско образовање без новца.
- Превиђа се већи обухват деце у образовању, а у стварности имамо веће осипање, јер сада 25 одсто ученика који заврше основну школу не уписују средњу. Ако хоћете то да поправите, морате да имате наставнике и средње стручне школе, а за то је потребан новац - истиче она.
Саговорница београдског дневника наводи и да је оптимизација мреже основних школа велики проблем, јер се установе затварају, а повећава се број деце у одељењу на 30 или 35. Она истиче да локалне самоуправе нису Министарству доставиле план рационализације, јер су схватиле да ће многе школе бити затворене, што би изазвало несагледиве последице.
У Стратегији је, међутим, наведено да је неопходно повећање финансијских средстава за образовање, односно да смањење буџетских средстава у образовању не би требало да се догађа. Наведени су и извори новца, а то су републички и покрајински буџети, локалне самоуправе, донације на основу програма и пројеката.
Такође, у Стратегији је као једна од циљева наведено повећање броја изборних предмета, а Александар Марков, председник Форума гимназија, каже да не види начин да се то реализује, јер је и са овим бројем изборних предмета тешко организовати наставу.
- Могуће је да ће у даљој разради неки предмети бити спојени у један изборни програм, као што је предмет устав и права грађана припојен социологији. Можда ће историја и географија бити један изборни предмет. Не видим како би другачије могао да се инплементира још већи број изборних предмета - каже Марков.
Он, међутим, додаје да не би било чудно да се ова идеја и не спроведе пошто неке идеје из претходне стратегије или нису спроведене или су погрешно спроведене. Као пример он наводи већи обухват гимназијалаца, а то је реализовано тако што су отворена специјализована одељења, што, како оцењује, није дало резултата.
Јасна Јанковић као замерке наводи и то што се не зна ко је радио на овој стратегији, док је претходну потписало двадесетак стручњака који су одговарали за своје области. Замера и да је време за јавну расправу кратко.
Циљ и заштита српског језика
Као посебан циљ у предлогу стратегије наведен је унапређен однос према српском језику и књижевности, као основним елементима националног и културног идентитета и унапређивање школовања на српском језику у дијаспори.
- Иако неговање језика и књижевности, као основних елемената националног и културног идентитета, захтева интерсекторски приступ, потребно је подржати образовни систем и установе у оквиру њега да спроводе активности усмерене на важност познавања српског језика и књижевности - наводи се у овом документу.