"СВЕ СУ ЗАБОРАВИЛИ, НЕ ЗНАЈУ ВИШЕ НИ ДА ПИШУ" Родитељи забринути количином знања деце, "корона година" узима данак
Страховања родитеља и просветних радника да је прошла школска година, условљена корона вирусом, њихову децу, односно ученике, добрим делом ускратила знања, су се обистинила.
Тек што су ђаци поново сели у школске клупе, пред њима су се нашли иницијални тестови који се не оцењују, али који дају на увид како су савладали градиво из претходног разреда. Генерално, мада нису у свим местима тестови обрађени, досадашњи резултати су такви да је показани ниво знања лошији од оцена у ђачким књижицама.
Суштина би могла да се сведе у запажање Слађане Јањић, професорке српског језика у Техничкој школи "Радоје Љубичић" из Ужица.
- Ученици који су прошле године све време наставу пратили у школи, иницијалне тестове су урадили добро. Показало се код ученика који су наставу пратили по комбинованом моделу да су тест добро урадили само они који и иначе имају добре радне навике и високе оцене. Остали су по сопственом запажању закључили да је настава уживо незамењива - каже ова професорка.
НАЈНОВИЈА ОДЛУКА ЗА ЂАКЕ - У овим општинама средњошколци прелазе на онлајн наставу!
Задњи час за проналазак смештаја: Станови за студенте све скупљи - откривамо како да прођете што боље и јефтиније
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ ОДЛУЧИЛО: Познато да ли ће деца ове године ићи на екскурзије
Модел комбиноване и наставе од куће поштедео је ђаке нижих разреда основних школа. Редовно су ишли у школу, али су им часови трајали 30 минута. За неке, показало се, прекратко да би савладали основно.
Мајка ученице трећег разреда једне београдске основне школе преноси речи учитељице са првог родитељског састанка:
- Они су све заборавили. Не знају више ни да пишу. Не разликују ћирилицу од латинице и најчешће мешају писма док пишу. Још горе је што су заборавили и таблицу множења, а радили смо целе прошле године и много сложеније задатке. Имам утисак да баш ништа нису радили током лета - препричава Београђанка.
Учитељица се пожалила да су њени трећаци по питању читања као на крају првог разреда.
- Словкају, прочитају прва четири слова па закључују шта даље пише. Већина их је и заборавила да чита, мада морам рећи да неки нису знали очекивано читати ни у другом разреду - говорила је учитељица.
Опет, показали су иницијални тестови у ОШ "Ђорђе Натошевић" у Новом Саду, боље резултате су остварили ђаци нижих разреда него виших, који су пола наставе пратили у школи, а пола од куће. Како каже директор ове школе Недељко Ђорђић, много веће знање су показали ђаци нижих разреда који су све време ишли у школу од њихових вршњака чији су родитељи одлучили да им деца прате наставу на даљину.
Проблеми са читањем уочени су и Суботици. Јасмина Стевановић, учитељица ИИ-1 суботичке ОШ "Матко Вуковић" каже да у иницијалном тесту није приметила велике потешкоће.
- Математику су лепо савладали, јер је прелаз преко десетице по новом градиву пребачен у други разред. То нам је прва лекција у другом разреду и што се тог дела тиче градиво је мало растерећено. Када је српски језик у питању нисам задовољна читањем. Деца разумеју прочитано, али не читају течно и није на нивоу на коме би требало да буде за други разред. Часови су били 30 минута и нема се времена да чујете свако дете. Разумеју прочитано. Имали су задатак у иницијалном тесту који се односио на разумевање прочитаног. Кратак текст и питања су била везана за садржај текста. Сви су одговорили, чак и ученик који теже чита, али није стигао све задатке јер му треба више времена да их прочита - појашњава Јасмина Стевановић.
Она потенцира да је ученицима за успех потребан континуиран рад и примећује да су родитељи презаузети и недовољно времена проводе са децом, на пример када треба проверити домаћи задатак.
Код годину дана старијих ђака у истој школи проблематична је математика.
- У већој мери деца су запамтила оно што се учило, има мало пропуста, али нисам приметила велике празнине у знању. Рецимо, у математици су помало заборавили таблицу множења, али јача група уопште нема проблем. Некада су разломци били у трећем, а сада су у другом разреду, и то је можда појединој деци било сада теже. Уобичајено им шкрипи врсте реченица у српском, али до четвртог то буде у реду - прича Десанка Шумоња, учитељица ИИИ-3 из ОШ "Матко Вуковић" из Суботице.
Мирјана Стевановић, директорка ове школе, потенцира на томе да се доста тога заборави и преко распуста.
- Као и сваке друге године треба доста тога обновити. Али, није само знање највећи изазов и инсистирам на томе јер су били под посебним режимом рада годину дана, подељени у групе. А сада их има више од 20 у одељењу и треба их буквално вратити у радну атмосферу. То је највећи проблем - указује она.
У више средњих школа у овом граду примећују да много ђака има потешкоће и рупе у знању са градивом које су стицали у другој половини шестог, седмом и осмом разреду и закључују да деци није довољно логичко мишљење. Ученици првих разреда средњих школа, закључак је, познају методологију, знају правила о изради задатака, али чим се задатак језички усложи – губе се.
Јасмнина Марић, професорка историје у Средњој Техничкој школи у Суботици каже да се по одговорима деце може препознати коју основну школу су похађала. Напомиње и да се трећу годину заредом из њеног предмета најбољи ђаци из Кањиже.
- Историја се воли или не воли, а то зависи и од наставника и, можда чак, и односа у кући према прошлости. Приметне су осцилације и има оних који не знају ништа, али има и оних који знају. Стиче се утисак да су жељни дружења и школског амбијента, а учења више-мање. Међутим, однос према знању је проблематичан, урушава се. Знање им и није битно, вероватно се већина пита зашто би и учили историју. Рупе у знању су евидентне, професор који буде рекао да ће то бити надокнађено, није у праву - директна је историчарка из Суботице.
Наставници су знали, а то су тестови и доказали, да ђаци нису успели да савладају добар део градива из прошле године, каже професорка из Техничке школе "Милева Марић Анштајн" у Новом Саду.
- Процењујем да је година успела до пола. Већина је савладала нешто више од половине онога што је требало. Не треба криви децу, просто многи не могу да седење код куће схвате као школу. Они су у добу када им пажњу морате дорбано повијати. Не знам каква ће бити година пред нама, али ако опет буде онлајн наставе то неће бити добро. Толико знања неће стићи да надокнаде до краја средње школе - упозорава саговорница.
Марина Јевтић, наставница енглеског језика у ужичкој ОШ "Душан Јерковић", не сматра да је редукован модел наставе узрок лошијег резултата на иницијалним тестовима, већ опуштеност и незаинтересованост ђака да га боље ураде.
- Прво питање када наставник најави иницијални тест је да ли се оцењује и уписује у дневник. Када им кажемо "не" онда они то олако схвате и не потруде се. А када им саопштимо резултате њих то не занима - прича она.
Каже да су тестови почетком септембра били лакши од претходних јер се имало у виду да се доста учило од куће.
- Ко се припремио за тест урадио је сходно оцени, ко није, подбацио је. Резултати су очекивани јер су се деца опустила током распуста, а они су и доказ да су оптерећена градивом и да уче кампањски само пред контролне и писмене задатаке. Тестови говоре шта је оно што су ученици потпуно или у већој мери савладали, односно шта нису, мада сви наставници и без теста имају у виду шта им ђаци знају или не знају - каже Марина Јетвић.
После иницијалних тестова, додаје ова наставница енглеског, поједини родитељи упадну у панику и мисле да њиховој деци требају часови.
- А уопште није тако. Деци само требају радне навике које ће се вратити редовним учењем. Било би иделано када би имали више времена да се вратимо на проблематичне области да се градиво што више увежба, - прича она.
Конкретно из њеног предмета, објашњава, ученици су најбоље знање показали из израза и фраза које се користе у свакодневном животу, док су заказали на задацима. То само говори, додаје саговорница, да ђаци имају више функционалног него практичног знања.