КАКО ДА ДОЂЕТЕ ДО ЗАШТИТЕ ОД ЗЛОСТАВЉАЊА НА РАДУ? Ово су две могућности да спречите мобинг
Последњих недељу дана поново је у јавности актуелизована тема мобинга на раду.
То се дешава након што су запослени у једној српској компанији за производњу гардеробе јавно оптужили послодаваце за злостављање на раду, а што су из компаније негирали. Тим поводом на друштвеним мрежама и порталима кренула је полемика на ову тему, а заменик директора Републичке агенције за мирно решавање радних спорова Ивица Лазовић објашњава како је најлакше доћи до заштите од злостављања на раду и споразумног решења на корист обе стране.
ДОСАДИО ВАМ ЈЕ РАД ОД КУЋЕ? Подсећамо вас на његове предности које не смете да заборавите
СКОЧИО СТАНДАРД У СРПСКОЈ: Објављени званични подаци, плате и пензије веће и поред кризе изазване пандемијом
МНОГЕ ЖРТВЕ МОБИНГА ЋУТЕ: Ово су знаци и начини за његово превазилажење
Истичући да Србија има одличне правне, институционалне механизме за процесуирање мобинга, односно за заштиту од злостављања на раду, Лазовић је позвао све запослене да их користе, јер су они, како сматра, једини и прави начин да се изађе на крај са овом врстом проблема.
- Два су начина заштите. Један је регулисан Законом о спречавању злостављања на раду - навео је Лазовић напомињући да је Србија једина земља у региону која има посебан закон на ту тему. Други начин је регулисан Закон о мирном решавању радних спорова који примењује управо Агенција за мирно решавање радних спорова.
Први пропис се, према речима Лазовића, примењује тако што се организује интерно посредовање код послодавца, а уколико се на тај начин не дође до споразума и не реши проблем, запосленом остаје могућност да тражи заштиту пред судом подношењем тужбе. Други механизам је мирно решавање овог радног спора пред арбитром Агенције за мирно решавање радних спорова.
- Поступак се покреће подношењем предлога Агенцији у вези са злостављањем на раду. Ако друга страна да сагласност за поступак, Агенција се укључује и настоји да помири стране у спору - указао је заменик директора Агенције.
Истакао је да Агенција не улази у мотиве за сукоб, његово проширивање или распиривање, већ покушава да помири стране и дође до обострано прихватљивог споразума, који би хармонизовао радне односе и омогућио да послодавац несметано обавља своју делатност.
- Ако се постигне овај споразум, доноси се арбитражно решење, које мења судску пресуду и које на дужи рок решава проблем код послодавца - указао је Лазовић.
Нагласио је да Агенција не може самоиницијативно да покрене поступак када, на пример, из медија сазна за неки вид злостављања на раду, већ стране морају саме да поднесу предлог Агенцији за покретање поступка. Поступак мирног решавања спора заснива се на сагласности воља страна у спору, истакао је Лазовић указујући да је поступак пред Агенцијом бесплатан за обе стране. Због тога, како је додао, сви они који сматрају да су жртве злостављања или дискриминације на раду или имају било коју другу повреду права из радног односа треба да се обрате Агенцији, како би се укључила у решавање проблема.
Заменик директора Агенције истиче да је тема злостављања на раду глобални проблем, који је Међународна организација рада (МОР) препознала. Њена последња Конвенција 190 се односи управо на злостављање и насиље на раду.
Напоменуо је и да је богата пракса Агенције за решавање ове врсте спорова била је повод да се 2017. године потпише регионални Меморандум о разумевању и сарадњи на превенцији и решавању радних спорова, под покровитељством МОР-а, са агенцијама овог типа из Црне Горе, Републике Српске, Северне Македоније, Бугарске, Албаније и Румуније. За злостављање на раду Агенцији се обраћају и запослени у јавном и у приватном сектору, али то чешће чине запослени у јавном сектору где постоји сталност запослења.
- У тим случајевима се људи чешће одлучују да своје спорове решавају мирним путем и да пробају да хармонизују радне односе, за разлику од професија где нема извесности радног односа и када се запослени лакше одлучују да промене послодавца, па у тим ситуацијама ретко поступци заврше пред Агенцијом - напоменуо је Лазовић.
Најчешће се Агенцији обраћају запослени у просвети и здравству, чији се спорови успешно решавају пред Агенцијом навео је Лазовић напомињући пример последњег успешно решеног спора, који се тиче запослене у једном Дому здравља, због како је навео, наводног злостављања на раду.
- Агенција не улази у то да ли је заиста злостављања било и шта је ко, коме и када рекао, већ покушава да помири стране и нађе најмањи заједнички садржалац који би хармонизовао даље радне односе и наставио се несметан рад - закључио је Лазовић.
Агенција је пре пет година заједно за Министарством за рад, запошлајвање, социјална и борачка питања увела "СОС Мобинг" телефонску линију, преко које сви који желе помоћ могу да сазнају више о застити од злостављања на раду.
За пет година на линији 080/300-601 забелжено је 4.930 позива.