Можете да зарадите до 13.000 евра: Јагоде су НАЈИСПЛАТИВИЈЕ воће, али има једна ЦАКА

Садња јагоде доноси зараду већ прве године, а почетна улагања се брзо враћају са чак троструко већим приходима.

Нема воћке која доноси бржу зараду и мања улагања од јагоде, па све више пољопривредника креће у овај бизнис. Почетак додатно олакшава и то што није потребна велика површина, људи могу да живе и од 50 ари под засадом јагода. За почетнике је увек савет да иду на веће парцеле, јер је један хектар у првој години већ озбиљан залогај.

Јаков Томић из Суботице овим послом бави се 18 година и каже да већ у првој години када се подели зарада месечно од пола хектара јагода може да се приходује 200 до 300 евра, друге године када су далеко мања улагања зарада се барем удвостручује. Но, да би се тако стварно и десило, откупна цена мора бити виша од 150 динара за килограм.

- Да бисте опремили један јагодњак од пола хектара од наводњавања кап по кап, преко пластеника и млач фолија, до садница и ђубрива, за пола хектара вам треба око 6.000 евра. Но, већ прве године можете да имате пун род, неких 12 до 15 тона и ако вам откупна цена није испод један евро, него је рецимо, попут прошлогодишње, 280 динара или чак више од 200, зарадићете од 10.000 до 13.000 евра. Већ друге године улагања у један јагодњак од пола хектара падају на око 2.000 евра - рекао је Томић.

Министарство пољопривреде враћа од 40 до 55 одсто инвестиција у пластенике и заливне системе. Субвенционише се и садни материјал, али је проблем што садница јагоде у Србији готово да нема, па произвођачи углавном увозе из страних расадника. За неке воћари тврде да су лошег квалитета, да има бољих, али се оне не субвенционишу.

Извезе се готово 80 одсто рода, добар део у Русију, али и у средњоевропске земље. Проблем је што од ове године прописи захтевају да имају хладњаче од минимално 500 тона, па се смањио и број оних који могу да продају страним земљама своје плодове. Постоји више од 10.000 сорти јагода, а код нас су популарне клери, алба, квин елиза, мис, зенга зенгана и елсанта.

Берача све мање, а посла све више: Ово је посао који нико неће да ради и поред ВИСОКИХ дневница

- Од почетка зиме до марта јагодњак тражи да сте стално у њему, а један засад траје највише четири године. Почетницима саветујем да крену од мањих количина, као и ја. Засадио сам прво 20 ари јагода, данас имам више од три хектара. Половину продам на пијацама, остало иде у извоз. Пласман је увек обезбеђен. Још једна добра околност у послу је што таман када се завршава берба јагода на  Медитерану, почиње код нас у и имамо веће шансе на европском тржишту - изјавио је воћар из Смедерева Јован Глигоријевић.

Стручњаци саветују воћарима да не прибегавају расади из сопствених живића, јер ти родови неће задовољити потребан квалитет.