Рад у ноћној смени УНИШТАВА наше здравље, а ево колико ГОДИНА је потребно да се опоравите

Дугорочан рад у ноћној смени може бити опасан по здравље и узроковати читав низ последица. Срећом, прелазак у дневну смену неке од њих брише, али потребно је одређено време да се организам врати у нормалан темпо. 

Према студији Универзитета Принстон, између седам и 15 одсто радне снаге у индустријализованим земљама укључено је у неку врсту ноћног рада, иако је Светска здравствена организација (СЗО) класификовала рад ноћу као могући узрочник рака.

Рад у делу дана када је наш природни биолошки ритам подешен на сан, узрокује повишени ниво стреса који може довести и до кардиоваскуларних болести или дијабетеса типа 2. Стрес отежава и рад имунолошког система, што је добра подлога за више стопе рака дебелог црева или рака дојке. 

То су дугорочне последице, али недостатак сна узрокује и оне акутне. Највидљивији је умор, због чега информације не примамо на прави начин, друштвене сигнале погрешно интерпретирамо и губимо могућност емпатије. 

Такође, у ноћној себи није лако склонити се од нездраве хране. Постоје истаживања која кажу да се конзумација угљених хидрата пење за 35 до 40 одсто након само четири до пет дана смањених сати ноћног сна због повећаног нивоа хормона грелина који регулише нашу глад. Он нас чини гладнима и подстиче на конзумацију шећера и угљених хидрата.

Студија из 2016. године спроведена на средовечним мушкарцима и женама открила је да особе које раде у сменама постижу лошије резултате на когнитивним тестовима. 

На срећу, то није трајно, па уколико "ноћни радници" престану са таквим темпом на минимално пет година изнова, почињу да постижу резултате једнаке онима које поседују особе које не раде у сменама.

Немачки ГИГАНТ гради фабрику у СРБИЈИ, ЗАПОШЉАВА 10.000 људи, ево и ГДЕ

Студија је проведена на Универзитету Малмо и Универзитету Упсала под вођством професора Кристијана Бенедикта. Научници су анализирали податке око 7.000 мушкараца и жена у доби између 45 и 75 година живота, при чему су у обзир узели и факторе који такође могу да утичу на резултат, попут образовања или просечног трајања сна. 

Когнитивне функције су скуп менталних вештина које нам помажу у свакодневном животу. Користимо их при планирању, те нам омогућавају да се ussresredimo на одређен задатак.