ПРЕМИЈЕР ВУЧИЋ: Завршићемо приватизацију, што раније владе нису смеле

- У претходне две године кренули смо у реорганизацију и финансијско реструктурирање три највећа јавна инфраструктурна система - ЕПС-а, Србијагаса и Железница. У претходном мандату, Влади Србије је припао задатак да заврши процес приватизације за који ниједна влада није имала храбрости током претходних 15 година -  навео је он у експозеу у Народној скупштини.

Подсетивши да је транзиција, прелазак из колективистичког у тржишни вид привреде, започео пре двадесетак година у земљама "Нове Европе", али и у Србији, рекао да је у другим земљама завршена пре 20 година, док у Србији овај процес још траје.

СВЕ ШТО ВАМ ТРЕБА ДА ПОЧНЕТЕ ДА ЗАРАЂУЈЕТЕ: Преузмите бесплатну е-књигу и 50 евра (ВИДЕО)

- Приликом усвајања новог Закона о приватизацији у августу 2014. укупно 526 предузећа са око 92.000 запослених налазило се у овом поступку. Од наведених, 161 предузеће се налазило у поступку реструктурирања, што их је штитило од принудне наплате од стране поверилаца - указао је он.

Вучић је пренео да је у последње две године продато 41 предузеће, а над 264 предузећа су покренути стечајни поступци или је у процесу отварање стечајних поступака. 

Поступци приватизације су, према његовим речима, обустављени код 105 предузећа - фирме са Косова и Метохије, 7 бања, ветеринарске станице чији се капитал преноси на управу локалним самоуправама, водопривредна предузећа која су подржављена или је у току подржављење.

Такође је почела примена плана реорганизације (UPPR) код 32 предузећа, а за две године је објављен 101 јавни позив за продају предузећа, док је у периоду од 2011. до 2014. обављена свега једна тендерска продаја и три аукцијске - „Инекс Златна обала“ са три имовинске целине, а није објављен ниједан додатни јавни позив.

- За 17 стратешких предузећа предузете су све мере у циљу њиховог даљег функционисања и након истека овог рока. За Галенику је објављен јавни позив за избор стратешког партнера. Код осталих, држава је пружила своју активну подршку кроз преговоре са повериоцима, отпис и конверзију дуговања и издвајање средстава за спровођење социјалног програма - објаснио је Вучић.

СИГУРНИМ КОРАКОМ ПОСТАЈЕМО ТУРИСТИЧКА ОАЗА: И ове године забалежен тренд раста броја туриста у Србији

Подсетио је да је уговор о продаји Железаре Смедерево кинеској компанији Хестил за 46 милиона евра потписан ове године, додајући да је много важније од продајне цене план инвестиција Хестила у Железару. 

- Циљ инвестиција је модернизација, побољшање ефикасности, проширење производног програма и унапређење еколошког окружења. Планирана је инвестиција у галванизацију за потребе грађевинске и аутомобилске индустрије. Хестил планира да омогући професионално усавршавање и обуку, укључујући и слање у друге земље, као и додатно усавршавањ - навео је Вучић.

Додао је да је у циљу реформе јавних предузећа предвиђено реструктурирање великих система у сектору саобраћаја и енергетике који ће довести до њиховог усмеравања ка тржишним принципима функционисања - ЈП ЕПС, ЈП Србијагас и Железнице Србије а. д.

У оквиру аранжмана са Међународним монетарним фондом Србија се, према њему, обавезала за увођење принципа "чврстог буџетског ограничења" у пословање ових предузећа. 

Вучић је навео да је, на предлог ресорних министарстава Влада усвојила програме корпоративног реструктурирања ових великих система у циљу унапређења њихове организационе структуре и система управљања, као и смањења негативног утицаја на јавне финансије и остатак привреде.

- Компанија Железнице Србије а. д. подељена је у 2015. на четири железничка предузећа; потребан број запослених у железничким предузећима идентификован је у сарадњи са Светском банком и другим међународним финансијским институцијама и у току су преговори са синдикатима о социјалном програму за вишак запослених, изворима средстава за финансирање социјалног програма и периоду у којем би та средства могла да буду на располагању - објаснио је он.

Вучић је казао да је усвојен програм реорганизације за ЈП Електропривреда Србије и План финансијске консолидације.

У погледу реструктурирања ЈП Србијагас, усвојене су, како је пренео, Полазне основе за реструктурирање у децембру 2014. и успостављена је нова организациона структура која укључује постојање зависних привредних друштава за транспорт, односно дистрибуцију природног гаса, а у току је припрема свеобухватног плана финансијске консолидације, уз консултације са Светском банком, с циљем дефинисања мера које су потребне за постизање дугорочније финансијске одрживости и конкурентности тог предузећа.

Вучић је указао да је Влада у претходном периоду спровела строгу контролу реализације годишњих програма пословања јавних предузећа ради анализе резултата, што је довело до превазилажења великог броја проблема и дало резултат да су јавна предузећа прошлу годину завршила с нето добитком од 8,31 милијарде динара, што је посебно значајно имајући у виду да су само годину дана раније била у минусу чак 44 милијарде динара. 

То, како је констатовао, повећава и износ уплате добити у буџет Републике Србије.

- Ер Србија показује како нешто што је некада било доведено до банкрота и готово спремно за затварање може да се претвори у економски успешну причу, уз право партнерство и адекватно лидерство. Економски успех Ер Србије је извор радних места за наше људе. Ова компанија данас запошљава 2.500 људи. „Ер Србија“ је данас компанија која бележи константан раст броја путника, компанија која је обновила флоту, која бележи профит - рекао је Вучић подсећајући да након две и по деценије национални авио-превозник поново лети, пет пута недељно, ка једном од највећих аеродрома на свету - у Њујорку. 

Једна од стратешки важних компанија у држави је Телеком, казао је он додајући да будућност компаније види кроз развој у сарадњи са стратешким партнером.

- У погледу увођења корпоративног управљања у јавним предузећима, у фебруару 2016, донет је нови Закон о јавним предузећима, са циљем професионализовања рада и повећања ефикасности управљања, како на републичком, тако и на локалном нивоу. Одредбама овог закона прецизирају се неопходни услови за избор чланова надзорног одбора и поступак избора директора, у циљу њихове даље професионализације, а ради повећања персоналне и колективне одговорности - закључио је у делу који се тиче даље приватизације државних предузећа.