Ако будете садили једну врсту воћа можете по хектару да зарадите и 20.000 ЕВРА ГОДИШЊЕ
Главни разлог зашто немамо више произвођача је дуг период чекања да се инвестиција исплати
Наша земља има одличне услове за производњу ораха и у првих је 15 произвођача на свету. Ипак, ми то воће увозимо, а многи пропуштају шансу за врло уносан бизнис.
Слично је и са лешницима, који би се такође могли гајити масовније, а чија је производња тренутно толико мала да се ради о свега 1.000 хектара засада леске, биљке која рађа лешник. То значи да чак 90 одсто потребних лешника увозимо.
Прочитајте и:
Годишње се у Србији произведе двадесетак хиљада тона ораха, али то није ни део онога што би могло да се обере када бисмо имали више засада, с обзиром на то да наша земља има повољне агроеколошке услове за производњу тог воћа.
Раде Милетић, научни саветник Института за воћарство у Чачку, каже да је у Србији, према последњим доступним подацима, орах био засађен на скоро 4.800 хектара.
Сви успешни људи остварују оно што науме јер имају ОВИХ 13 НАВИКА
- Између два рата Србија је била извозник ораха. Данас смо више увозници. Дуго се радила производња са стаблима слабог квалитета и неодговарајуће родности и нисмо могли да одржимо ниво прозиводње - каже Милетић.
Међутим, данас су нам доступне модерне сорте високе родности, а главни разлог зашто немамо више произвођача је дуг период чекања да се инвестиција исплати.
- Калемљене сорте први род доносе тек у трећој години и то је углавном један плод. За десет килограма по стаблу потребно је чекати десет година - наводи Милетић.
Волео бих да сам ових 39 СТВАРИ О ЖИВОТУ знао пре 10 година
Инвестиција почиње да се исплаћује након десете године од садње, а у 15. години може се очекивати двадесетак килограма ораха, што, према речима стручњака, значи годишњу зараду од 20.000 евра по хектару засада.
Цене на пијацама папрене
Прошле недеље очишћени орах је на пијацама коштао од 700 до 1.300 динара за килограм. Лешник је и нешто скупљи, пошто њега није могуће наћи за мање од 1.000 динара, док је цена најчешће око 1.200, а у појединим местима иде и до 1.500 динара.
Милетић каже да је слична ситуација и са лешником, који почиње да рађа раније, али захтева више рада, као и механизације, а потребно је и наводњавање што није случај са орахом.
- Орах је једноставнији и захтева мање људског рада. Током вегетације са леском има више посла. Треба уклањати изданке, а берба мора да буде машинска, јер су плодови ситни - каже наш саговорник и додаје да се са лешником висок принос може очекивати већ у петој или шестој години, а он се дуплира уколико су биљке наводњаване.
За почетно улагање код обе биљке потребно је по неколико хиљада евра, уколико плаћате само припрему земљишта и саднице. Узгој ових врсти воћа углавном долази као посао "са стране" који се обавља уз редовно запослење.
- Дуго чекање многе одвраћа. Крену па забораве да су засадили, а Србија има силне запуштене површине које су Богом дане за гајење ораха. Орах се сади за унуке, за генерације које расту, пошто је век експлоатације једног стабла чак 60 година - наглашава Милетић.