БИЋЕ МУЊЕВИТА РУТА! БРЗА ПРУГА БЕОГРАД-НИШ: Како ће изгледати - мапа, станице, цена, брзина
Председник Србије је у суботу, у обраћању из Брисела, рекао да ће Србија у сарадњи са Европском унијом градити брзу железницу од Београда до Ниша
Радови на изградњи брзе пруге од Београда до Ниша, вредни 1,766 милијарди евра, према најави председника Србије Александра Вучића, требало би да почну до краја августа. Просторни план подручја посебне намене коридора пруге Београд-Ниш предвиђа на којим станицама ће грађани моћи да уђу у воз који би, на неким деоницама, требало да достиже и брзине од 200 километара на сат.
ПРАЗНИЧНО РАДНО ВРЕМЕ: Нерадно за Ускршње празнике, погледајте ДЕТАЉАН СПИСАК ко ће радити а ко не?
ЗА ДАН ИЗГУБИО БОГАТСТВО: Елон Маск доживео финансијски крах, због једне ствари будућност му ВИСИ О КОНЦУ!
ПОНАВЉА СЕ 2020. ГОДИНА? Без окупљања и шетњи запослених грађана на Први мај
Председник Србије је у суботу, у обраћању из Брисела, рекао да ће Србија у сарадњи са Европском унијом градити брзу железницу од Београда до Ниша и од Ниша до Северне Македоније.
Истакао је да постоји пет варијати деонице од Београда до Ниша, дугачке око 200 килиметара, а да је Србија прихватила трећу, по којој би укупна цена била 1,766 милијарди евра.
- Око 35 до 50 осто ће бити "поклон паре" од Европске уније, то је у најгорем случају око 600 милиона бесплатног новца - рекао је Вучић.
Председник, међутим, није мога да прецизира када ће уговор са Европском унијом да буде потписан, али је изразио наду да ће читав потез од Београда до границе са Северном Македонијом бити готов до почетка 2016. године.
Изјавио је да ће на већем делу пруге возови моћи да иду 200 километра на сат, али ће постојати и деонице са ограничењем брзине до 160 километра на сат.
Најавио је да ће ће крајем августа, почетком септембра, почети радови на првој деоници Ниш-Плочник, дугачкој 35 километара.
Влада Србије је у септембру прошле године донела Уредбу о утврђивању Просторног плана подручја посебне намене инфраструктурног коридора железничке пруге Београд–Ниш по ком је овај коридор подељен на три деонице: Велика Плана – Гиље, Параћин – Сталаћ и Ђунис – Ниш (Трупале).
У поменутој уредби је такође наведено да је пројектована брзина за путничке возове 160, где је то инвестиционо оправдано и до 200, а за теретне до 100 километара на час.
На деоници Велика Плана - Гиље предвиђене су три станице: Велика Плана, Марковац и Лапово.
Осим тога, требало би да у функцији остану и стајалишта Старо Село, Лапово Варош, Лапово Ранжирна, Брзан, Багрдан.
Реконструкција деонице Гиље-Параћин завршена је 2016. године, тако да је ту у потпуности изграђена двоколосечна пруга за брзину до 160 км/х. На овој деоници налази се станица Ћуприја.
На деоници Параћин - Сталаћ предвиђене су три станице: Јагодина, Параћин и Ћићевац.
Активно ће остати још стајалиште Сикирица-Ратаре, док се остала због малог броја путника укидају.
На деоници Ђунис - Ниш предвиђено је постоје три станице: Адровац, Алексинац и Трупале.
Досадашња станица Корман требало би да постане стајалиште, уз то би требало да буде отворено ново стајалиште Доњи Адровац, док је предвиђено да од постојећих стајалишта остану Нозрина, Тешица и Грејач.
Према речима Вучића, возови на деоници од Београда до Велике Плане, требало би да саобраћају преко Младеновца (Мале Крсне).
У Просторном плану се подсећа да дужина садашње пруге Београд - Ниш износи 244 км. Изграђена је као једноколосјечна пруга и пуштена у саобраћај 1884. године. Она је саставни део европске жељезничке мреже (Коридор 10) и од највишег је значаја за домаћи и међународни саобраћај у Србији.