БИТКОИН ЈЕ ОТВОРИО ВРАТА ЗА ВЕЛИКЕ ИГРАЧЕ: ОВАКО функционишу државне крипто валуте и ово је њихова будућност!
Виртуалне валуте (криптовалуте) ослањају се на децентрализиране платне саставе независне о контроли државних институција. Међутим, неке су земље заинтересоване за стварање властитих крипто валута, наводећи ниске трошкове и брзину трансакција.
Националне дигиталне валуте могу стабилизовати финансијски састав који користи приватну крипто валуту. Међутим, њихово кориштење може довести у питање учинковитост, економске санкције или борбу против финансирања тероризма.
Криптовалуте су дигитални облици мапирања вредности (виртуалне валуте). Користе се у трансакцијама које се темеље на blockchain технологији, која користи дистрибуционе блокове података који садрже информације о плаћањима. Ови блокови чине отворену књигу и веродостојност трансакција заштићена је криптографским алатима и провером од стране корисника.
Крипто валуте се разликују од других начина плаћања у томе што немају већег издавача или директних веза између корисника и високог степена анонимности. Друге предности дигиталних валута су брзина и ниски трошкови трансакција, укључујући непостојање пореза и посредника (нпр. банке).
ВИДЕО НАДЗОР: Постављене камере на Јужном краку Коридора 10, ускоро и на источном!
Главни изазов је осигуравање виртуалних новчаника с крипто валутама од крађе или јаких флуктуација њихове вредности, што ограничава поверење потрошача. Прва и још увек најпопуларнија крипто валута је Битцоин, створена 2009. као одговор на избијање финанцијске кризе 2008. До средине 2018. број виртуалних валута у употреби (могу се купити на виртуалним берзама) већ броје око 1.600. , у износу од 170 милијарди долара тржишне капитализације, а процењује се да би се у 2019. могао повећати на више од 500 милијарди долара.
До сада, у већини случајева, приступ влада криптовалутама био је скептичан, што је резултирало, на пример, забраном криптовредности у Кини након хакерских напада или у Индији, где су, према влади, те виртуалне валуте угрозиле увођење реформе безготовинског плаћања. Међутим, популарност и потенцијал крипто валута подстакле су власти неких земаља да постану заинтересовани за стварање дигиталних валута изданих од стране централне банке (ЦБДЦ), које је створила и контролисала јавна установа (можда темељена на технологијама које нису blockchain).
Истраживање на овом подручју спроводи око 70 одсто централних банака, укључујући Шведску, Велику Британију, Канаду, Русију, Кину и Иран. Међутим, једина земља која је већ увела ЦБДЦ је Венезуела (петро).
Крипто валуте (укључујући планирани ЦБДЦ) представљају изазов за тренутне режиме међународних привредних и политичких односа. Оне могу нарушити учинковитост санкција, на пример, заобилажењем међународних платних састава. Венецуела, Иран и Русија осумњичене су за ову мотивацију јер су све санкционисане. Коришћење крипто валута може такође ометати борбу против прања новца и финансирања тероризма - САД наводи да је Иран укључен у оба, што вероватно зна с обзиром да се у Америци највише пере новац, а њихови пријатељи у Саудијској Арабији су мајстори за скривено финансирање тероризма.
Рад на ЦБДЦ-у такође може бити жеља за заменом приватних крипто-рачуна, а тиме и за повећање контроле над протоком капитала и друштва у целини. То је нарочито примењиво на владе ауторитарних држава, као што је Кина која и иначе настоји увести тотални надзор појединца, што ће свакако бити прогурано и у западном свету под геслом ''заштите и сигурности''.
Међутим, суделовање државе резултирало би ограничавањем главних предности дигиталних валута - анонимности и ниских трансакцијских трошкова (нпр. без опорезивања) - или успоравања динамике трансакција. Истовремено, неке централне банке које не планирају увести ЦБДЦ (укључујући Јапан или ЕСБ), указују на недостатак потребе за постојећим инструментима или страхове о стабилности финанцијског тржишта. Дугорочни учинак популаризације ЦБДЦ-а могао би такође поткопати положај валута међународне трговине, углавном долара и еура.
КАКАВ БЕЗОБРАЗЛУК: Наша пшеница иде у Хрватску, па је они продају као своју на Косову
Пример ЦБДЦ-а у Венецуели показује да је његова учинковитост повезана и са стањем националне привреде, као и с дозом поверења међу инвеститорима и пословним партнерима. Појава петро валуте у фебруару 2018. била је повезана с намером да се заобиђу финансијске санкције које су наметнуле Сједињене Државе и друге земље и ублажавање последица економске и политичке кризе у земљи, укључујући високу инфлацију, коју ММФ процењује да је 2018. године досегла 1,4 милиона посто.
Учинковитост петроа је занемарљива јер инвеститори нису уверени у његову потпору нафтним ресурсима, чија је екстракција у земљи у паду. Такође, друге чланице ОПЕЦ-а нису прихватили плаћања у електроничкој валути. Дакле, петро се користи за трансакције унутар земље, нпр., за исплату пензија, иако је овај аспект његове употребе делимично ограничен због недостатка поверења у венецуеланској јавности.
Усвајање ЦБДЦ-а такође би могло створити прилике за привреду. Док државне институције контролишу издавање виртуалне валуте, то може повећати поверење потрошача, на пример, тако што може реаговати на дубоку депрецијацију (као што је нагли пад вредности битцоина у раздобљу 2017.-2018.). Повећано поверење могло би повећати опсег употребе крипто валуте.
То би могао бити подстицај за развој финансијских услуга, као што су социјални трансфери или плаћање порезних обвеза. То је посебно важно за особе с ограниченим приступом традиционалном банкарству (око 2 милијарде људи на глобалном нивоу) због високих трошкова, формалности или недостатка поверења у финансијске институције.
На конференцији Fintech у Сингапуру у новембру 2018. године, шефица ММФ-а Christine Лагарде истакла је да ЦБДЦ такође може стабилизовати глобални финансијски састав против све чешћих трансакција коришћењем приватних крипто валута, што ММФ сматра ''инхерентно нестабилним''. Настоје се створити јавно-приватна партнерства користећи имовину оба сектора - централне банке ће управљати процесом трансакција и одржавати сигурност, док ће приватни сектор пружати иновативне услуге. Суделовање државе ограничило би криминалне активности.
Предузетници и инвеститори те приедлоге перципирају са скептицизмом, укључујући ризик минимизирања горе наведених адута приватних крипто валута. Међутим, подршка кључних међународних институција, као што је ММФ, за ЦБДЦ, може утицати на развој ове технологије. И сама Лагарде тврди да став ММФ-а показује да ''ветрови промена'' које доноси дигитализација такође могу променити природу ''новца''.
Привредна комора Србије на Међународном сајму туризма
Расправа о ваљаности ЦБДЦ-а је у раној фази. Стога, краткорочно гледано, њихово широко увођење чини се мало вероватним. Релативно мала скупина земаља може покушати, оне које завршавају с плаћањем готовином и имају универзални приступ интернету (нпр. Шведска или Естонија).
Међутим, увођење ЦБДЦ-а зависиће не само о економским него и политичким циљевима, као што је избегавање санкција или прање новца. Могуће решење било би проверити одабране операције на захтев регулатора или служби одговорних за сигурност државе (то је тренутно случај у приватним банкама). Негативни аспекти коришћења дигиталних валута (укључујући могуће ЦБДЦ) биће предмет разговора на међународним форумима. На самиту Г20 у Буенос Аиресу 2018. године одлучено је да ће се почети радити на међународним прописима који се односе на приватне крипто валуте.
Није јасно какав би утицај имао ЦБДЦ на банкарски сектор. Вероватно би их стварање централних банака ојачало против комерцијалних крипто валута, што би могло утицати на неприлагођеност новчане масе економској ситуацији, али истовремено и спречити стварање такозваних кредитних мехурића. Важно је напоменути да би раширена употреба ЦБДЦ-а захтевала проширење приступа интернету, укључујући изградњу инфраструктуре.