ШТА ЋЕМО СА ЕКОНОМИЈОМ АКО СЕ СРБИЈА ПОНОВО ЗАТВОРИ? Која група радника може бити највише погођена овим мерама
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије Ранка Савић је, с једне стране, поборник става да би требало "закључати" државу, јер како каже, "ниједан изгубљен живот не може се вратити", али је с друге стране свесна да би то имало велики утицај на привреду.
Поједине привредне гране у Србији добро знају колико их је коштало закључавање, друге су скоро па одахнуле и почеле да враћају послове, а сви заједно су врло свесни колико би нови "локдаун" био додатни удар на целу привреду и економију. Искуства нам говоре да би последице на крају ланца индиректно трпела цела привреда, а да би негативне ефекте осећали и грађани и радници, и то на више "фронтова".
КУЋА ЗА 500 ЕВРА У СРБИЈИ? МОГУЋЕ ЈЕ: Невероватан распон цена некретнина у Србији током 2020.
КОРОНА ХАРА, АЛИ БИЋЕ ПАРА: Комшије све заинтересованије за инвестирање у Србију
ПОЉОПРИВРЕДА СРПСКИ ИЗВОЗНИ АДУТ: Спољна трговина са ЕУ достигла скоро две милијарде евра
Неспорно је да би на губитку били сви, па је зато сада још важније бити на опрезу и поштовати мере - од ношења маске, преко држања дистанце, прања руку, до избегавања било каквих скупова, а поготово корона журки какве смо гледали у Србији последњи дана. И оно што је врло важно, а често се заборавља - не опуштајте се након примања прве вакцине против ковида!
Све то чува нас од сценарија који нико заиста не жели. Евентуално закључавање додатно би утицало на смањење потрошње, а потом и на пад производње. Негативан циклус потом би се прелио на запослене и то из два угла: потребе за њиховим радним местом, имајући у виду смањен обим пословања, али и из угла зарада које у околностима закључавања за менаџера постају економски неисплативе.
Последице би се преливале и даље, преко смањеног извоза и пада инвестиција, и на крају пада стопе привредног раста земље. А то нам у ситуацији када имамо највећи привредни раст односно минималан пад, незапосленост од свега 9 одсто, и могућност да повећавамо плате и пензије, признаћете не треба.
На најјачем удару три групе радника
Угоститељство и туризам већ су на коленима. Више од половине људи у туристичким агенцијама је остало без посла. Средином прошле године био је то сваки трећи радник, било да ради у ресторану, хотелу или туристичкој агенцији. Најновији подаци говоре да је у посредничким агенцијама у туризму од марта без посла остало више од 60 одсто радника.
С друге стране, најновији европски статистички извештаји потврдили су да су највеће жртве корона закључавања сезонски радници, радници на повременим пословима и запослени на одређено време.
Према последњим подацима Евростата, у ЕУ је прошле године за само шест месеци број запослених на одређено смањен са 22,2 милиона на око 19,2! То значи да за првих пола године у 2020. број радника који немају чврсте уговоре смањио за више од 13 одсто. Новијих података нема, али се оправдано тврди да су бројке до краја године само додатно узеле маха, а то потврђују и подаци да у многим европским земљама незапосленост није била већа од II светског рата!
У једној компанији која више од две деценије успешно послује у Србији, кажу да су се крајем децембра радовали пролећу.
- Само смо чекали да нам прође тежак јануар. Знали смо и да фебруар неће бити лак, али смо веровали у март. А онда туш. Сад кад смо очекивали да све крене у добром правцу поново страхујемо. А страх међу привредницима значи и кочницу у кретању у нове послове, закључивање нових уговора, покретању инвестиција важних за перспективу компаније - оцењује.
Председник компаније "Галеб Група" Радослав Веселиновић више пута је говорио да је инудстрија током целе прошле године генрално падала, и да је само било питање колико који сектор трпи.
- Највише последица трпеле су услужне делатности, угоститељство, туризам, хотелијерство, саобраћај... Али последично и многи други. У таквим околностима врло је деликатно рећи да ли прибећи неком озбиљнијем закључавању - сматра Веселиновић.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије Ранка Савић је, с једне стране, поборник става да би требало "закључати" државу, јер како каже, "ниједан изгубљен живот не може се вратити", али је с друге стране свесна да би то имало велики утицај на привреду.
- Привреда и економија ће се брже или спорије опоравити, али ниједан изгубљени живот не може се вратити. Свакодневно добијам лоше вести и зато ми је ток мисли управо такав. Међутим, сматрам да неће доћи до потпуног затварања као што је било на почетку пандемије и да ће, пре свега, привреда радити. Овде је већи проблем од затварања то што у индустрији већ постаје велики проблем радна снага, где су запослени десетковани вирусом - наводи Савић.