Бриселски ембарго на руски гас: Србија тражи нове изворе снабдевања
Европска унија је на путу да до краја 2027. године у потпуности укине увоз руског гаса и нафте, а већина земаља чланица има излаз на море и проблем снабдевањем гасом могле би да реше изградњом сопствених ЛНГ терминала.
С друге стране, Србија своју енергетску политику заснива на даљој диверсификацији извора снабдевања кроз изградњу гасних интерконектора, пре свега, са Румунијом и Северном Македонијом.
Од 27 држава-чланица Европске уније, само њих пет нема излаз на море, што значи да ЛНГ терминали нису решења за Мађарску, Аустрију, Чешку, Словачку и Луксембург.
Реч је о постројењима у луци која примају, складиште и претварају течни природни гас (ЛНГ) у гасовито стање након чега се гас, кроз гасовод, допрема до грађана и привреде.
Трошкови изградње ЛНГ терминала варирају у зависности од величине, типа терминала, локације и пратеће инфраструктуре. Према писању Ројтерса, изградња једног таквог постројења у немачком граду Штаде, која је отпочела 2024, могла би да кошта око 1,6 милијарди евра.
За Европску унију, алтернативе руском гасу представљају гас из Норвешке и источног Медитерана, као и ЛНГ из Сједињених Америчких Држава.
Руски гас је за Европу 50 одсто јефтинији од америчког ЛНГ, наводи руска новинске агенције TASS.
Европска унија је од почетка године, кроз REPowerEU план, започела постепену обуставу увоза руског гаса на своју територију, са циљем да потпуна забрана буде на снази најкасније до краја 2027. године.
Због велике зависности од руског гаса и инфраструктурних ограничења, Мађарска и Словачка су добиле привремено изузеће.
По свим краткорочним уговорима за транспорт природног гаса, који су закљуени пре 17. јуна 2025. године, забрана увоза креће након 17. јуна 2026. године, а по дугорочним до 30. септембра 2027. године.
Када је у питању течни природни гас, према краткорочним уговорима, закљученим пре 17. јуна 2025. године, забрана увоза почиње 25. априла ове године, а према дугорочним уговорима од 1. јануара 2027.
Изузетак се може направити уколико нека земаља чланица не успе да оствари циљеве у вези са складиштењем и тај рок би могао да се продужи до 1. новембра.
Одлука се не односи на транзит руског гаса ка трећим земљама, али се од Србије, као земље кандидата за приступање ЕУ, очекује да постепено усклађује своје законодавство са правним тековинама Уније, укључујући и енергетску политику.
Иако медији често наводе да је REPowerEU покренут као одговор на кризу изазвану ратом у Украјини, представници Европске уније у Србији тврде да је рат само убрзао претходно донету одлуку ЕУ о смањењу увоза руског гаса.
- Русија је у једном тренутку имало скоро 50 одсто удела у снабдевању гаса Европом. Сваки економиста може да потврди да је то сувише велика зависност - кажу из Делегације Европске уније у Србији.
Имајући у виду да је Србија високо увозно-зависна земља када је у питању природни гас и без значајних открића нових налазишта, поставља се питање колико оваква одлука Европске уније утиче на енергетску безбедност наше земље.
Према подацима Републичког завода за статистику, удео руског гаса у укупном увозу Србије у 2025. износио је 80 одсто. Тај гас у нашу земљу стиже Балканским током, преко Турске и Бугарске.
У Србију је 2024. ушао гас из Азербејџана преко гасног интерконектора Димитровград-Ниш. До 2026. уговорена је годишња испорука до 400 милиона кубних метара и та количина не би требало да се повећа пре 2027.
Тиме је, након вишедеценијског снабдевања руским гасом преко Украјине и Мађарске, са једном улазном тачком у транспортни систем (Хоргош), омогућено снабдевање из два правца Бугарске, односно природним гасом из Руске Федерације и Азербејџана.
Србија тренунтно ради на изградњи додатних интерконекција са Румунијом и Северном Македонијом, а недавно се појавила информација да би на исти начин могла да се повеже и са Хрватском, преко ЛНГ терминала на острву Крк.
Ове интерконекције ће омогућити снабдевање природним гасом из гасовода БРУА (Бугарска, Румунија, Мађарска, Аустрија), Транс-анадолијског и Трансјадранског гасовода (ТАН и ТАНАП), са терминала за утечњени природни гас у Грчкој и Хрватској, као и гасом произведеним у Румунији.
Гасне интерконекције са Румунијом и Северном Македонијом требало би да буду готове до 2027. године, а према проценама, из Румуније би годишње требло да стигне између 1,6 и 2,5 милијарди кубика гаса, односно око 1,5 милијарди кубних метара гаса из Северне Македоније.
На овај начин, Србија укида зависност од само једног снабдевача и омогућава себи бољу преговарачку позицију у смислу цена и капацитета.
Извор: Танјуг
