Бројка коју нико није очекивао: Ево колико пензионера у Србији прима пензију већу од 200.000 динара
Према подацима Фонда ПИО пензије веће од 100.000 динара прима око 5,2 одсто пензионера.
Према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, у Србији тренутно прима пензију нешто више од 1,65 милиона грађана. Већина пензионера - око 59 одсто - има месечна примања до висине просечне пензије, која износи нешто више од 50.000 динара.
Најнижа законска пензија, након последњих усклађивања почетком 2026. године, износи 31.092 динара за пензионере из категорије запослених и самосталних делатности, док је најнижа пољопривредна пензија око 24.443 динара.
Упркос тим корекцијама, најнижу пензију у Србији прима више од 300.000 пензионера, што чини значајан део укупне пензионерске популације. У тој групи доминирају пољопривредни пензионери, али и велики број бивших запослених са ниским зарадама или непуним радним стажом, због чега су њихова примања често испод границе ризика од сиромаштва.На другом крају налази се мали број пензионера са највишим примањима.
Према подацима Фонда ПИО, свега 72 особе у Србији остварују максималну пензију од 230.145 динара месечно, док пензије веће од 100.000 динара прима око 5,2 одсто пензионера.
Ови подаци указују на изражене разлике између најнижих и највиших пензија, али и на дубоке социјалне неједнакости унутар пензионог система. Иако би висина пензије, у теорији, требало да зависи од дужине радног стажа и висине уплата доприноса, закон прописује јасна ограничења. Закон о ПИО предвиђа да лични коефицијент за обрачун пензије не може бити виши од 3,8, док се у обзир узима највише 45 година стажа. Због тога је највиша пензија законски ограничена и, према члану 78. Закона о ПИО, не може прећи 286.368,57 динара месечно, без обзира на висину уплата током радног века.
Фонд ПИО оваква ограничења образлаже потребом да се очува одрживост и стабилност пензијског система, док критичари и део корисника упозоравају да такав модел не уважава у потпуности индивидуалне доприносе и реална очекивања оних који су деценијама уплаћивали највише износе.
Извор: Србија Данас/Каматица