Бумеранг РАДНЕ СНАГЕ: Богате чланице ЕУ враћају раднике назад у Источну Европу!

Док се у Хрватској не види крај, талас исељавања из земаља источне Европе у западне земље на силазној је путањи.

Како се пише, од 2010. године је нето емиграција пала у девет од 11 посткомунистичких земаља. Штавише, понегде се већ може говорити о "бумерангу радне снаге", повратку оних образованијих кућама.

Од 1. јануара промена за раднике у Србији: Ево шта вас чека ако радите у јавним службама

Из источних земаља је, у Британију годишње стизало у периоду 2010. до 2015. више од 30.000 миграната, из земаља које су у Европску унију ушле 2004. године, а лани је тај број пао на само 5.000. Делимично је то, јасно, због Брегзита, али сматрају да се може објаснити и растом потражње за радницима у источној Европи.

У Румунији је, напомињу, стопа незапослености пала на 5,3 одсто, а у Чешкој на 2,9 одсто. Чак 73 одсто мађарских произвођача кажу да не могу да пронађу раднике који им требају. С друге стране, плате расту – у Чешкој су порасле пет одсто у односу на годину раније, а у Мађарској за 15 одсто, због великог скока минималне плате.

Није, међутим, у ЕУ на релацији запад-исток наступила хармонија по питању радника, далеко од тога.

Тако је прошле недеље француски председник Емануел Макрон обилазио неке источноевропске чланице у мисији заштите француских радника од "непоштене конкуренције".

Ради се о томе да компаније из источне Европе добијају послове у развијенијим чланицама попут Француске и на градилишта, кад су у питању грађевинске компаније, доводе своје раднике који су (још увек) јефтинији од локалних.

За ту се праксу примјењује термин "изаслани радници" који се користи у смерници Европске комисије о условима ангажовања и плаћања тих радника, а коју је Макрон критиковао као издају европскога духа, за прошлонедељну посету Аустрији.

Након тога се још сусрео и са словачким и чешким премијерима те је, чини се, добио обећања да ће те земље пристати на договор о реформи правила за стране раднике којима би се смањио "социјални дампинг" у старим чланицама ЕУ, односно ти би радници морали бити једнако плаћени као и локални.

Остаје да се види како ће на тај предлог реаговати остале источноевропске земље које су до сада блокирале промену те смернице, а међу њима и Хрватска, па закувавање око тог питања треба очекивати уочи октобарског самита ЕУ.

Страни радници чине тек један одсто европске радне снаге, али изазивају пажњу, а бројни су и примери манипулација компанија у настојанима да ангажују јефтиније раднике с истока ЕУ.

Незадовољне тиме како европска смерница решава питање страних радника, неке чланице су већ саме построжиле регулативу.