Црна Гора се "претварала" да је дестинација елитног туризма? Хрватски стручњак о "пропадању" сезоне у Црној Гори: Сумњам да нама може то да се деси

Сумирано:

 - Сезона у Црној Гори доживела крах, попуњеност смештаја у Будви испод 50%.

 - Грчка бележи пад долазака на Санторини од 11,5%.

 - Високи оперативни трошкови и дигиталне радне картице утичу на цене.

 - Хрватска апелује на одржавање ценовне конкурентности.

 - Туристи бирају ласт минуте резервације и траже аутентична искуства.

Расправе о томе да ли су цене у сезони пренадуване нису специфичне само за Хрватску. Муче и конкуренцију. Сезона у Црној Гори доживела је потпуни крах, попуњеност смештаја у Будви не прелази 50 одсто, док су се и у Грчкој у проблемима нашле познате дестинације попут Санторинија, острва које бележи пад долазака од 11,5 одсто. Локални хотелијери то приписују високим оперативним трошковима, попут раста цена енергије, али и увођењу дигиталних радних картица.

Јесу ли медитеранске земље прескупе и шта можемо да научимо из примера других?

- Гости више не знају шта их чека - цена која представља одличну вредност за новац, или нешто веома скупо, а заправо без праве вредности. Тестирамо границе стрпљења туристичког тржишта. Мислим да их још нисмо прекорачили, али… ако се не уразумимо, на добром смо путу да се то догоди - упозорава директор Института за туризам Дамир Крешић.

Из надлежног министарства поручују да је ценовна конкурентност изузетно важна за постизање позитивних туристичких резултата.

- Влада Републике Хрватске и Министарство туризма и спорта од почетка године апелују на све актере у туризму и повезаним делатностима да то имају у виду. Важно је нагласити да су цене расле и код конкуренције, те да упоредиве дестинације попут Шпаније, Италије, Грчке и Црне Горе бележе сличне или веће ценовне корекције, али у многим случајевима без улагања у квалитет."

Нема снижавања

У Грчкој тврде да због бројних растућих трошкова готово да нема простора за снижавање цена, што је вероватно одвратило путнике са ограниченим буџетом од посете Санторинију.

На наводе о лошој ситуацији у суседној Црној Гори, Крешић каже да се Црна Гора годинама "претварала" да је дестинација елитног туризма, док је заправо била дестинација масовног туризма.

- Са неколико светских пројеката попут Порто Монтенегра и Светог Стефана, којима се прикривао аматерски приступ и развој масовног туризма - објашњава он.

- Да не говоримо о грађевинском хаосу дуж целе обале. Пуно тога су урадили погрешно, док у Хрватској, сматрам да постоји релативно висок ниво јавне свести да се тако не треба радити. Не треба ликовати због наводног краха црногорске сезоне, напротив. Странци ни не знају за границе - многи обилазе Хрватску и земље у региону у оквиру кружних тура, тако да нам ништа не значи ако је њима лоше - истакао је Крешић, додајући да велики број гостију током истог путовања посети Словенију, Хрватску и Црну Гору.

- Ако нешто не ваља у Црној Гори, свима ће нам бити лошије. Ипак, верујем да смо кроз активности министарства и упозорење ХТЗ-а да се не играмо с ценама ипак довољно информисани да се цене више не би требало повећавати. Сумњам да може да се догоди да из незнања поновимо црногорски сценарио, али увек треба рачунати и на немар или безобразлук појединаца - рекао је Крешић.

Директор Хрватске туристичке заједнице (ХТЗ) Кристјан Станичић каже да је повезница између хрватске и црногорске обале немачко тржиште.

- У Немачкој постоје одређени проблеми због пада животног стандарда и економске активности, те ту можемо саосећати с Црногорцима, а и они с нама. Немци су рационални потрошачи и у лошијој економској ситуацији пажљивије бирају где ће путовати и на колико дана. Вероватно су и они то осетили - рекао је.

Хрватски туристички сектор нема разлога за панику да ће 2025. изгледати као црногорска сезона, пре свега због другачијих емитивних тржишта, појашњава Крешић, који каже да су годинама имали много посетилаца из Србије, Русије и Украјине - три земље у којима су тренутно присутне бројне политичке тензије и ратни сукоби.

- Према ономе што видим на друштвеним мрежама, Срби им замерају што наглашавају црногорски идентитет, јер су их и после разлаза сматрали својом ривијером. Осим тога, њихови посетиоци су у великој мери били Руси и Украјинци, који сада више не долазе у толиком броју због руске агресије на Украјину - коментарисао је Крешић.

Структура страних гостију у Хрватској ипак је другачија - према званичним подацима система еВиситор, у првих шест месеци ове године туристи из Немачке предњаче по броју ноћења у Хрватској, а одмах иза њих су домаћи туристи који су остварили чак четири милиона ноћења, што представља скок од чак 11 одсто, чиме домаће тржиште показује све већи значај у укупном туристичком промету. Следе Словенци са 2,8 милиона ноћења и Аустријанци са 2,7 милиона.

Тражи се мање развикано

Иако је структура гостију у Хрватској "сигурнија" него црногорска, ипак треба пазити да превисоке цене не отерају туристе, сматра Крешић. Према подацима Хрватске туристичке заједнице, приметне су промене у навикама и очекивањима туриста који све чешће путовања бирају у последњем тренутку, пажљиво прате цене и настоје да добију што више за свој новац. Ласт минуте резервације бележе снажан раст, а све више пажње придаје се понуди која укључује аутентична, одржива искуства и безбедност дестинације.

Истовремено, расте интересовање за мање развикане локације, што указује на заокрет ка персонализованијим и смисленијим путовањима. Ти трендови нису специфични само за Хрватску - у питању су глобални обрасци који све више обликују туристичке одлуке. Многи стручњаци као део понуде код које треба бити нарочито опрезан с претераним ценама наводе услуге, посебно оне у јеловницима у јадранским кафићима и ресторанима, пише Пословни.хр.

- Угоститељство је ценама полако зашло у црвено, као и неке друге услуге које се везују за туристички производ, попут таксија, док је смештај на граници. Ипак, не сме се заборавити да туристи све то гледају као целину - ако је само једна ставка прескупа, неће бити задовољни - сматра Крешић.