ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ПОСКУПЉЕЊА? У Србији коначно исти квалитет намирница као у земљама ЕУ
Евопска комисија донела је обавезујућу директиву против дуалног квалитета.
Да је квалитет робе другачији на српским рафовима, него у рецимо Немачкој или Аустрији, купци и организације потрошача су одавно приметили. На први поглед ради се о истим производима, али потрошачи примећују огромну разлику у квалитету, будући да на тржиште целе источне Европе стиже роба нижег ранга.
Специјалиста педијатрије упозорава: Ако деци дајете АНТИБИОТИКЕ ово МОРАТЕ ДА ЗНАТЕ!
ВАКЦИНАЦИЈА ПОКРЕНУЛА ЛАВИНУ ПИТАЊА - Како ћемо ове године летовати? Ево шта ће тачно бити потребно за путовање
Сарадњом влада и привреда до веће конкурентности на тржишту Европске уније (ФОТО)
Ипак, како потврђују из Националне организације потрошача (НОПС), оваквој пракси у у Србији ускоро долази крај, будући да је ЕУ усвојила нову директиву и почела са њеном применом.
- Евопска комисија донела је обавезујућу директиву против дуалног квалитета. Она је усвојена пре неколико месеци и почело се са њеном применом. Већ је на снази у ЕУ и сигурно ће обухватити и Србију. Можемо да очекујемо да ће бити потребно неколико месеци да се тржиште прилагоди и да ћемо након тога добијати исте производе који се продају у развијеним земљама, више неће бити разлика - каже за потпредседник НОПС Зоран Николић.
Хрватска доказала да је роба другачија
Источни блок ЕУ водио је петогодишњу борбу да се забрани двоструки квалитет производа и заустави дискриминација потрошача.
- Мултинационалне компаније Србију и земље у окружењу третирају као "грађане другог реда", на којима штеде трошкове. Под истом налепницом, нуде нам производе мањег квалитета. То су доказала истраживања спроведена у Хрваткој, Пољској, Чешкој, Словачкој - кажу из НОПС.
Више анализа у различитим државама показало је да је та пракса све чешћа. У Хрватској је недавно утврђено да је од 26 производа, 22 било лошијег квалитета него Немачкој. У Србији овакве анализе још увек нису званично урађене.
- Мада је тема о различитом квалитету производа за исток и запад Европске уније актуелна већ годинама, у Србији никада нису урађене анализе које би показале какво је стање на нашем тржишту. Анализа у Србији нема, већ да само постоје нагађања и субјективне оцене купаца. Истраживања се не спроводе, јер потрошачке организације немају довољно новца - кажу из Националне организације потрошача.
Стижу нам лошије чоколаде и шампони
Међу производима који су нижег квалитета у нашем региону него у остатак Европе, налазе се "нутела“, детерџент "аријел“, "хип“ дечија храна и "вуди" виршле, показало је истраживање у Хрватској. У Словачкој се показало да је половина производа лошијег квалитета него у Аустрији.
- Чоколаде, кремови и остали кондиторски производи, заједно са козметиком, јесте врста робе која најчешће стиже "другоразредна" на српско тржиште. Неке од најчешћих жалби купаца јесу да зачини садрже више соли него поврћа, да кремови у саставу имају мање лешника и да се уместо меда ставља кукурузни сируп - кажу из НОПС.
Истраживање о овој појави спровела је и ЕУ, где су се показали исти резултати. Ипак, компаније су саопштиле да то не значи нужно и да је квалитет другачији, јер су навике и укус потрошача другачији на различитим тржиштима и да је то разлог за разлику у производима.
- Све се то правдало тиме да купци у различитим земљама имају и различите навике и то је злоупотреба када је реч о квалитету производа. Као разлози су наведени неки локалитети, на пример, у муслиманским земљама као разлог због којег је прашак за веш слабији, наводило се то што муслимани не једу свињетину и немају тврдокорне флеке какве имају остали. Испало је да ми у Србији волимо крем са мање лешника или какаоа - кажу из НОПС.
Неће бити поскупљења, само изједначавање квалитета
Након што су обављена званична истраживања и одлука донесена на европском нивоу, можемо да очекујемо да ће доћи до промене на тржишту, без обзира што Србија није чланица ЕУ.
- Свакако би било добро да спроведемо национално истраживање како бисмо могли да се позиционирамо. Ипак, нове одредбе ће нас свакако обухватити. Високе казне су запрећене уколико нека фирма поново покуша да пласира лошији производ на друго тржиште и добро је да смо то дочекали. То не значи да ће бити поскупљења робе, то је само изједначавање квалитета - кажу из организације потрошача.
Да подсетимо, нова Директива која постаје део правних тековина Европске уније, мораће да буде унета у правни оквир у Србији, вероватно кроз Закон о заштити потрошача.