Да ли ће се РАД ОД КУЋЕ наставити и након пандемије? Стручњаци имају одговор!

Почетком 2020. године нико није могао ни да претпостави да ће се у наредним месецима читав свет рада изокренути наопачке. Планету је погодила страшна пандемија, која је угрозила бројне индустрије и за већину нас потпуно изменила начин живота и пословања на који смо до сада навикли. Где год је то било могуће, запослени су прешли на рад од куће, а они који су наставили да одлазе на своја радна места, морали су да се прилагоде новим мерама и усвоје потпуно нове навике.

Но, након више од пола године у оваквом режиму, многи су се запитали да ли ћемо се, кад једног дана будемо победили covid-19, вратити на стари начин рада и пословања или ћемо на основу искустава стечених током ове такозване „нове нормалности“ извући поуке за будућност. Управо о томе је било речи на међународној конференцији „Хуман Experience Ливе“ одржаној средином новембра, у оквиру највећег САП виртуелног самита посвећеног трансформацији кадровских политика у Централној и Источној европи, на којој су говорили еминентни ХР менаџери, истраживачи, консултанти и други стручњаци из области људских ресурса.

Посебно је био интересантан панел под називом „The футуре оф work: How things хаве changed ин the ласт 6 months“ (Будућност рада: Колико су се ствари промениле у последњих 6 месеци). На самом почетку, координаторка панела Едита Каминскаите, која се налази на челу тима за пословни развој у оквиру САП SuccessFactors пројекта приметила је да је у последњих пола године много тога другачије него пре и занимало ју је шта су највећи изазови са којима су се људи из ХР-а суочавали током овог периода.

Њен први саговорник, Јакоб Киблбоек главни човек у САП SuccessFactors за Централну и Источну Европу, испричао је како се, за разлику од јануара и фебруара, када је био неприкидно у покрету и путовао од земље до земље, од марта његов посао из дана у дан све више селио у виртуелни свет. Наравно, то је утицало на то да му веома недостаје комуникација уживо са људима, као и сусрети са колегама и пословним партнерима.

Обоје су се сложили да је за све нас ова година била изузетно тешка и пуна изазова, а посебно транзиција на потпуно нове начине комуникације.

Киблбоек је приметио да је у овом периоду улога ХР службе у команијама у значајној мери еволуирала и суочили су се са можда највише изазова од свих других грана пословања, пошто је за сваку радну организацију требало пронаћи најбоља могућа решења да запослени буду максимално заштићени, а да промене у што мањој мери угрозе саме процесе рада.

Смештени између две ватре, потреба запослених и захтева топ менаџмента, ХР стручњаци су заправо били лидери читавог процеса реструктуирања целокупног пословања предузећа. Они су морали да осмишљавају конструктивна решења и доносе одговорне одлуке, што није нимало лак посао за ХР, који представља кључни фактор у свим овим променама.

Др Стивен Хант, главни стручњак за технологију рада северноамеричке САП Канцеларије за иновације, нашалио се да је ово био један врло интересантан и узбудљив период за све који раде у сектору људских ресурса.

Његова колегиница, Сабрина Дик, ХР директор у САП огранка за Централну и Источну Европу Централ & Еастерн Еуропе, сложила се да је ова година била пуна изазова и да су људи у ХР-у морали да имају одрешене руке, како би успели да помогну компанијама да скок у непознато прође са што мање негативних последица.

Др Хант приметио је да је ова пандемија заправо само убрзала процес трансформације пословања, до ког би свакако дошло пре или касније. Према његовим речима, технологија нам је већ неко време омогућавала да променимо неке ствари, али да су се и људи опирали томе да промене своје навике и компаније да промене свој начин пословања.

Ово се посебно односи на рад на даљину, односно рад од куће. Хант је нагласио чињеницу да већини заправо одговара овај начин рада, премда се нико не залаже за стопроцентно прелажење на онлајн-пословање.

- Људима и те како одговара да не морају свако јутро да устају рано и проводе сате и сате у превозу да би стигли до посла, где ће седети једни поред других у својим канцеларијама и опет једни другима слати мејлове. Верујем да је запосленима требало много раније пружити прилику да раде од куће и дати им слободу да бирају, али су сви били сумњичави у вези са тим како ће то све функционисати – казао је он.

Како је рекао, његов закључак је да су људи заиста сјајни, да су с лакоћом прихватили и адаптирали се на промене. Наравно, под условом да разумеју разлоге због којих долази до тих промена, имају подршку и осећају повезаност са колегама и менаџментом.

- Замислите само да је неко из ХР сектора у фебруару предложио својим шефовима да комплетно пословање пребаце на рад од куће и да то треба да се спроведе у року од две недеље. Па био би исмејан и избачен из канцеларије. А управо су тако нешто месец дана касније САП и бројне друге компаније спровеле у дело – приметио је Др Хант.

Што се Средње и Источне Европе тиче, Сабрина Дик је испричала да је процес спровођења трансформације пословања предузећа на рад од куће ишао нешто теже, што из разлога што би менаџмент оклевао, што због тога што у многим земљама региона постоје клаузуле у закону о раду које спречавају реализацију овакве једне идеје. Зато су неке државе морале да уводе ванредна стања или ванредне ситуације како би рад од куће уопште могао да се спроведе у дело.

- Људи су били захвални на прилици да задрже свој посао, а рад од куће им је омогућио да буду заједно са својом децом, посебно у оним периодима када су биле затворене школе и вртићи. Неки од запослених су били под ужасним стресом због промена, јер су у исто време морали да буду у улогама професионалаца, супружника, родитеља, наставника, што нимало није лако. Ипак, временом је ниво оптерећења почео да опада и они су почели да се навикавају на нови режим рада – испричала је она.

Према њеним речима, ХР и менаџери у компанијама су овде имали доста посла, јер је било неопходно прилагодити приступ различитим индивидуалним потребама и изазовима са којима би се сваки појединачни запослени суочавао. На пример, родитељима је морало да се редефинише радно време, како би би током дана барем неколико сати били активно посвећени раду са својом децом, а пословне обавезе могли да оставе за увече.

Ово је, наравно, био огроман изазов за њихове надређене, који у појединим тренуцима нису имали времена за себе, али и то се временом изнивелисало. У томе им су им много помогли технологија и савремена технолошка решења, а посебно комуникација путем видео-позива.

- Иако менаџерима није примарно да морају да поседују особине као што су саосећајност и емпатија, током ове кризе њиховим подређенима је много значило да виде да су и њиихови шефови људска бића. На пример, ситуација када нечије дете упадне у разговор током виртуелног састанка чинила је да се осети много већа повезаност међу људима и осећај да смо сви у истој ситуацији – казао је Др Хант.

Сабрина Дик је приметила да улога тим лидера више није да неког пита „Шта си урадио?“, већ „Шта могу да урадим за тебе и како могу да ти помогнем да урадиш свој посао?“. Такође, сами менаџери су размењивали своја искуства како најбоље пружити подршку запосленима, а огромну улогу у свему имали су људи из ХР-а, који су им давали савете и трикове како да изађу као победници из сваке ситуације и како да се међу целим тимом створи још снажнија веза.

Такође, оно шту су саговорници истакли јесте да је веома важно запосленима давати јасне и прецизне инструкције у вези са задацима и зацртавати им прецизне циљеве, путем платформи какве су САП платформе, јер је то још један од начина да се смањи стрес.

Оно што се сада поставља као велико питање јесте да ли ће рад од куће да се настави и када прође ова пандемија.

Што се тиче Источне Европе, Сабрина Дик је још једном нагласила да је у појединим државама неопходно усклађивање закона и уговора о раду, како би рад од куће постао изједначен са оним из канцеларије и људима и компанијама било омогућено да имају флексибилност у доношењу одлука одакле ће се радити.

Истакла је и да је доста менаџера било изненађено чињеницом да су неки њихови запослени заправо били далеко ефикаснији и продуктивнији у овом пероду, него онда када су морали да долазе на посао.

- Мислим да се никада више неће вратити оно време да неко свакодневно долази на посао само да би седео у истој просторији или згради са колегама, јер су многи схватили да много више смисла има радити у мирном и тихом окружењу свог дома. Заправо, верујем да би многи волели да имају могућност да бирају у којим ситуацијама ће долазити у канцеларију, а којима ће посао обављати на даљину. Што се тиче менаџмента, они би требало да ослушкују потребе својих запослених и да процесе рада прилагођавају у односу на то – казала је она.

Доктор Стивен Хант истакао је чињеницу да је remote-working заправо одлична прилика за компаније, а посебно ХР сектор, јер омогућава проналазак најбољих кандидата за неко радно место, без обзира на то где се они налазе.

- Време које је потребно некоме да стигне до посла више неће бити један од важнијих фактора при запошљавању, што одговара и будућим запосленима и менаџменту – закључио је он.