ДА ЛИ ШТЕДЕТИ У ДИНАРИМА ИЛИ ЕВРИМА? Огласили се из НБС - ово је много исплативије
Народна банка Србије (НБС) саопштила је данас, поводом Светског дана штедње, 31. октобра, да је анализи коју је урадила, показала како је исплативије штедети у динарима него у еврима, како у кратком, тако и у дугом року.
Како је прецизирано, анализа исплативости штедње од септембра 2012. до септембра ове године, показала је да је штедња у динарима орочена на годину дана (без занављања) у протеклих десет година била исплативија у чак 98 одсто посматраних годишњих потпериода.
Наведено је и да би онај ко је од септембра 2021. штедео у динарима, на улог од 100.000 динара добио у септембру ове године око 1.500 динара (13 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара.
Динарска штедња орочена на три месеца била је исплативија од штедње у еврима у 89 одсто посматраних тромесечних потпериода, а динарска штедња орочена на две године је била исплативија од штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, навели су из НБС.
НАЈВАЖНИЈЕ ДА СРБИЈА ЗАДРЖИ ТЕШКО СТЕЧЕНУ ФИСКАЛНУ СТАБИЛНОСТ: Премијерка Брнабић састала са данас саделегацијом ММФ-а
ПЕНЗИЈЕ ОД СУТРА ВЕЋЕ И ЗА 3.000 ДИНАРА: Пензионере чека још једно повећање у јануару, ово је детаљна рачуница
ВУЧИЋ НА НОВОМ САСТАНКУ: Председник сутра са делегацијом ММФ
Релативно више каматне стопе на штедњу у домаћој валути у поређењу са девизном штедњом, неопорезивање камате на динарску штедњу, а првенствено, постигнута и очувана макроекономска стабилност већ деценију, резултирали су већом исплативошћу динарске штедње, објавила је НБС.
Укупна, динарска и девизна штедња у банкама које послују у Србији, достигла је крајем септембра износ од 14,3 милијарди евра.
У последњих десет година динарска штедња је повећана готово пет пута и крајем септембра ове године достигла је 88,2 милијарде динара, што је раст од 70 милијарди динара. Притом, дошло је до позитивних промена у рочној структури које се огледају у расту дугорочних депозита.
У истом десетогодишњем периоду, девизна штедња је расла умеренијом динамиком у односу на динарску штедњу - повећана је за око 70 одсто, са 7,9 милијарди евра (септембар 2012. године) на 13,5 милијарди евра (септембар 2022. године).
Из НБС су навели и да је захваљујући релативној стабилности курса, базна инфлација (укупна инфлација по искључењу цена хране, енергије, алкохола и цигарета) знатно нижа од укупне инфлације и земаља у окружењу.
Од маја, са поновним деловањем фактора ка јачању динара куповином девиза НБС додатно повећава девизне резерве. Оне су крајем септембра премашиле ниво с почетка године и износиле су 16,5 милијарди евра, што је значајно више од нивоа прописаног бројним критеријумима којима се мери њихова адекватност.
Стимулисање процеса динаризације у наредном периоду остаје један од примарних задатака НБС, а у складу с тим и подстицање штедње у домаћој валути, као и истицање њене веће исплативости у поређењу с девизном штедњом.