ДФЦ ЋЕ ДОНЕТИ СРБИЈИ ИЗЛАЗ НА ЈОШ ЈЕДНУ ЈАДРАНСКУ ЛУКУ? Споразум из Вашингтона се спроводи муњевитом брзином
Косово неће моћи да постане члан Унеска
Долазак представника америцке Међународне развојне финансијске корпорација (ДФЦ) у Београд је показатаљ да се економски споразум из Вашингтона спроводи муњевитом брзином, каже директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. Он је навео и да се отварају врата за ново поглавље америчко-српских односа, пре свега у економији.
КОЛИКО ГОДИНА ТРЕБА ДА РАДИТЕ ЗА НЕКРЕТНИНУ У СРБИЈИ? Најбоље време за куповину стана у последње две деценије
НЕМАЧКА ЋЕ НАЈБОЉЕ ПОДНЕТИ КОРОНА КРИЗУ: У овој држави очекује се пад мањи од 10 одсто
Фармерима празни џепови, купци на добитку: Свињска куга у Немачкој појефтинила шницле у Аустрији
- САД ће увек штитити стабилност простора на ком улажу, неће моћи лако да се понављају ситуације пре две или три деценије у нашим односима које желимо да избегнемо по сваку цену - рекао је Ђурић.
Он је нагласио да су економским споразумом, које је председник Србије потписао у Вашингтону, отворена врата Беле куће после 20 година и да су створени предуслови да се са САД-ом вратимо на историјске стазе пријатељства, које је постојало током Првог и Другог светског рата.
- Наша је одговорност према деци да немамо никада за непријатеља једну тако велику земљу, као што је САД - рекао је Ђурић.
Како је рекао, долазак представника ДФЦ је добар и важан сигнал, јер долазе непуне две недеље по потписивању споразума у Вашингтону. Подсећа да ће ДФЦ корпорација, која је "тешка" више од 60 милијарди долара, отворити регионалну канцеларију у нашој земљи, која ће покривати регион.
То, како је навео, отвара простор за долазак америчких инвеститора.
Договор из Вашингтона за Београд има неколико важних елемената, сматра Ђурић и додаје да је то отварање канцеларије ДФЦ у Београду, скинуто је са дневног реда признавање такозваног Косова, обезбеђен је једногодишњи мораторијум на чланство Приштине у мерђународним организацијама.
Веома је важно, како је рекао, што тзв. Косово неће моћи да постане члан Унеска, јер су све гласнији албански историчари који присвајају српске цркве и манастире на КиМ.
Ђурић је рекао да је отварање канцеларије ДФЦ у Приштини била једна од тачака на којој је инсистирала приштинска делегација на састанцима у Вашингтону, али да до тога неће доћи и да ће из канцеларије у Београду бити "покриван" читав регион.
- Изузетно је значајно што се и са властима у Приштини ради на спровођењу ових договора. Ако треба да добијемо излаз на још једну јадранску луку, највероватније у Драчу, то треба да се потрвди и да се ради на спровођењу тога са Приштином - рекао је Ђурић.
Упитан о критикама које се могу чути у албанској јавности да је споразумом из Вашингтона "могућа нова српска хегеномија" у региону и излазак Србије на море, Ђурић је казао да су критичари споразума у Приштини подсећали тамошње институције на то да је председник Вучић у недељи дана имао разговоре са Трампом, Путином, Меркел, Ердоганом и израелским премијером и поставили питање шта ради албанска страна и моћни албански лоби.
- Питају се да ли је могуће да се српски лоби после много деценија пробудио и активирао, да Срби буду у Овалној соби, а они не - казао је Ђурић.
С друге стране, спољна политичка активност Србије је интензивнија и офанзивнија и праћена тиме да је у претходном периоду обезбеђено 18 повлачења признања косовске независности и спречено чланство у различитим међународним организацијама.
- Све то не би било могуће да српска економија није кренула озбиљном узлазном путањом претходних година - подвукао је Ђурић.
Истиче да са српске стране то нико то није радио за било какву награду, већ за дугорочну стабилност Србије.
- А они који то провлаче кроз блато нису видели Овални кабинет ни на разгледници. Србија озбиљно ради на унапређењу односа са САД и то ''жуља'' део јавности у Србији јер тако нешто нису могли ни да сањају већ су јурили америчке званичнике по ходницима да се сликају - навео је Ђурић.