ДРЖАВА СРБИЈА ЋЕ БЕСПЛАТНО ДАВАТИ НАПУШТЕНЕ ПАРЦЕЛЕ: Како да то претворите у исплатив бизнис?
Морају се познавати агроноске струке, карактеристике земљишта, потребе наших људи, потребе тржишта.
У 13 локалних самоуправа у Србији идентификовано је 546 напуштених парцела пољопривредног земљишта укупне површине 948 хектара.
УСКОРО ЋЕ СМЕДЕРЕВЦИ УДИСАТИ ЧИСТИЈИ ВАЗДУХ: Нови еколошки погон у Железари (ВИДЕО)
ДОБРЕ ВЕСТИ ОБРАДОВАЋЕ ВОЋАРЕ И ПОВРТАРЕ: За све произвођаче из Србије посебне повластице у наредних пет година
ОД 1. ЈАНУАРА ВАЖИЋЕ НОВА ПРАВИЛА! Помера се старосна граница за одлазак у ПЕНЗИЈУ У СРБИЈИ
То је подразумевало теренску проверу 1.398 парцела у државном власништву површине од око 2.200 хектара. На терену су сачињавани фото и видео записи и употребљаван је дрон да бисмо добили што бољи преглед стања.
- Задатак теренске контроле није био само да се утврди да ли се земљиште користи или не, већ ако се утрврди да се не користи, који су друштвени, економски, демографски и географски разлози, и да се нађу најбољи модалитети да се државно земљиште стави у функцију - навео је директор Управе за пољопривредно земљиште Бранко Лакић.
Објаснио је да уколико није рационало да се користи за пољопривредну производњу из било којих разлога (велики нагиби, велика уситењеност парцела, неправилан облик, мочварно земљиште), кроз пројекат се утврђивао и начин како да се оно стави у неку корисну функцију као што је пошумљавање и слично.
- Сви подаци о тим парцелама ће наредних дана бити на Геопорталу Управе, а посебно ће бити обележене парцеле које су напуштене и биће понуђене пољопривреднцима, уколико су испуњени остали законски услови по привилегованим условима, по почетној цени од нула динара - најавио је директор Управе за земљиште.
Агроекономиста Милан Простран објашњава да држава има око 800.000 хектара земљишта у свом власништву, али да се чека попис 2022. године да би се тачно знало где се шта налази, шта се о тога може корситити као обрадиво земљиште, шта су утрина и пашњаци, а шта би требало тек привести култури.
Уз његову помоћ направљен је водич за све који су заинтересовани за бављење пољопривредном производњом, а који би се можда одлучили да узму у закуп неке од ових парцела, када буду званично понуђене.
- Оно што је за почетак битно нагласити је да у воћарству род најбрже доноси јагодичасто воће, у повртарству пластеничко гајење, док за све остало треба сачекати три, четири године на први род - објашњава Простран.
Ваљево, Осечина, Уб
Ако су у питању мање површине, требало би ићи на интензивне пољопривредне културе у воћарству. То су малина и остале јагодичасте врсте воћа. Уколико су у питању веће парцеле, ту је, наравно, шљива, наш национални производ, а може и јабука.
Ваљевски крај погодан је и за гајење лековитог и ароматичног биља. Камилица, нана, жалфија, бели слез, али и босиљак, враниловка, валеријана и линцура, само је део лековитог биља погодног за гајење на овим надморским висинама, а предност је и то што нису претерано захтевне.
Лајковац, Мионица, Љиг
У овим крајевима производи се парадајз, купус, паприка, али и крмно биље. У овом крају успева и орах који прву зараду доноси пет година након садње, а како тржиште није засићено, прода се све што је произведено. Посебан акценат у овом делу земље стављен је на гајење оваца.
Ниш
У Нишу успевају крушка, јабука, вишња и боровница, мада овај крај је као створен за гајење поврћа под пластеницима.
- У источном и јужном делу земље успева лековито биље које је добро и атрактивно гајити на малим површинама - објашњава Простран.
С обзиром да су у овим крајевима најзаступљенија мала газдинства, лековито биље могло би да се гаји и да донесе додатну зараду домаћинима, јер не захтева додатну радну снагу ни механизацију.
Вршац
Вршац је традиционално виноградарски крај, али је занимљив јер у њему успева и остало воће, али и класичне ратарске структуре попут кукуруза и пшенице.
- Проблем са виноградарством је то што је сам процес прављења винограда изузетно дуг и скуп, па не може свако себи да га приушти - каже Простран.
Ириг
Фрушка гора је воћарско виноградарски крај и од тога не би требало одступати, сматра Простран. На Фрушкој гори има доста засада са јабуком.
- Било би добро када би неко подигао засаде крушке, јер је крушка дефицитарна и у свету и код нас и заслужује посебну пажњу. Када јој дође време, на тржишту се појаве једна, две сорте само - каже Простран.
Горњи Милановац, Чачак
Дуња и шљива су адути овог краја, али не само као основни производ, већ и као сировина за прављење ракије и за сушење.
- Сува шљива је добар производ, још ако се издејствује да буде органска, цена јој драстично скаче и постаје јако исплатива - каже Простран.
Лучани, Ивањица
Тај крај Србије је богом дан за кромпир. Али, у овом делу земље успева и воћарство, а погодно је и загајење спелте и хељде, ратарских култура које суданас врло тражене.
- У вишим планинским крајевима требало би ићи и на производњу житарица попут оваса и ража. Оне могу да поднесу више надморске висине, а то је данас тражена роба. Раније се овас користио за коње, а данас је јако битан у прехрамбеној индустрији - објашњава Простран.
Морају се познавати агроноске струке, карактеристике земљишта, потребе наших људи, потребе тржишта. Они морају да прате климу, цене репроматеријала, цене робе на берзама, то је све везано за ИТ. Морају да се засучу рукави, радна снага је основ.
Органску пољопривреду без радне снаге немате, а радне снаге је све мање.
Пољопривреда у највећим кризама спасава нацију од понижења и пропасти, што се показало и током пандемије.