Држава обезбедила новац за бољи живот на селу: Младима новац за куће и газдинства, а ту је и бесплатан превоз за све

Живот у великим градовима и урбаним срединама постао је из године у годину све популарнији тренд, али ипак када год желимо да посегнемо за здравим и мирнијим животом окрећемо се селу. Нажалост, тенденција је таква да и људи рођени на селу журе на улице велелепних метропола, а ретко ко од њих се у родно село и врати. Ипак, како живот на селима не би био на нивоу статистичких грешака и да богата сеоска земља не би била празна и неокопана неопходно је да се људи анимирају и остану да живе на селу, или врате у рурална подручја ако су из њих отишли. 

Велику улогу у подстицању повратка људи и поновног рада и живота у селима носи и држава. Она је та која мора да омогући људима да се из великих градова врате селу и да тамо покрену своје послове и остваре своје животне циљеве, али и да онима који већ живе на селу омогући да се одвоје од родитељских огњишта и створе своје. 

Република Србија у протеклих неколико година спроводи низ програма за побољшање услова живота и рада на селу, од решавања питања егзистенције становника села кроз задруге, доделу средстава за куповину сеоске куће са окућницом, доделу средстава за куповину мини-бусева за превоз сеоског становништва до лекара, до школе или општинског и поштанског шалтера, као и подстцање културног живота сељана и неговање традиције организовањем манифестација.

Активности на остваривању циља да се поједини градски становници врате у сеоска подручја има снажно упориште у Инвестиционом плану "Србија 2020-2025" који је утемељио председник Републике Србије Александар Вучић. Овим планом предвиђено је издвајање од пет милијарди евра за изградњу 5.000 километара регионалних и локалних путева.

Истовремено, три милијарде евра је планирано за изградњу водовода и канализације јужно од Саве и Дунава. Такође, мимо буџета опредељено је и 300 милиона евра за куповину трактора, наводњавању и комасацији. Финансирањем оваквих пројеката и потреба могу се задовољити стварне животне потребе људи у сеоским срединама. 

Уз огроман труд и подстицаје државе млади поново живе и раде у селима и враћена је нада у развој српског села. Република Србија младим пољопривредницима додељује новчане субвенције како би се живот на селу развијао. У оквиру подстицаја за 3.000 младих пољопривредника додељено је већ више од 25 милиона евра. Највише пројеката је у воћарству, сточарству и повртарству, првенствено јер у тим областима пољопривредници и стичу највише профита. На овај начин држава јача и оживљава сеоске средине, подручја који су основа даљег развоја прехрамбене и прерађивачке индустрије. 

Од 2017. године држава пружа подршку младим пољопривредницима кроз старт-ап програме. Посебно је осмишљен план и програм подршке за оне који оснивају нова пољопривредна газдинства, а право на подстицај остварују пунолетни примарни пољопривредни произвођачи старости до 40 година. До сада су реализована три конкурса и већ је исплаћено 4.640 захтева. 

Такође, држава је обезбедила нискокаматне кредите за младе пољопривреднике који им омогућавају да развијају своја пољопривредна газдинства и шире их у складу са својом делатношћу. На располагању су им повољни кредити са фиксном каматном стопом од 1 одсто, што је много повољније од било ког пољопривредног кредита у банци. 

Држава покрива трошкове куповине куће на селу и омогућава развој руралних подручја наше државе у износу од 10.000 евра. Ова могућност намењена је свим паровима који су брачној или ванбрачној заједници, самохраним родитељима и младим пољопривредницима - млађим од 45 година. Они не смеју бити у процесу кредита и не смеју да буду бивши власници некретнине. До сада је уручено решење о куповини 651 куће, а они ће власници кућа морати да буду наредних 10 година, а држава је укупно дала 686,5 милиона динара за те потребе. 

Акција се наставља и у плану је да се у 2022. години обезбеди кров над главом за још 6.000 породица у укупном износу од 50 милиона евра, а за пет година још 30.000. Према подацима Министарства за бригу о селу, постоји 150.000 празних кућа чији се власник зна у селима широм Србије и 50.000 чији се власник не зна, тако да ће доста кућа остати празно и даље и ова акција ће моћи да се настави. Највише кућа у овом кругу конкурса куповало се у селима у Војводини, а стратешки је план да се више попуне села у источном и јужном делу Србије како би се Србија равномерно развијала и подмлађивала.

Многи мештани сеоских области имају проблем превоза и неретко су одсечени од градских и урбаних места. У 18 руралних локалних самоуправа обезбеђен је превоз за мештане тих села мини-аутобусима, како би могли да обављају свакодневне активности лако и ефикасно. У плану је да превоз мини-аутобусима стигне у сва рурална подручја и олакша мештанима удаљених села свакодневицу.

За потребе овог пројекта држава је утрошила 120 милиона динара, а помоћу ових средстава решен је проблем превоза у чак 479 села широм Србије. Превоз ће сваке недеље користити чак 17 до 18.000 путника. Велика предност овог подстицаја јесте што је превоз потпуно бесплатан за путнике. Држава обезбеђује возило, а локална самоуправа ће имати обавезу да сервисира возило и да обезбеди возача и гориво. 

Држава опредељује средства за потребе оснивања сеоских задруга. Додељују се бесповратна средства за унапређење задруга из читаве Србије, а уз тај новац произвођачи лакше развијају своје сеоске бизнисе. Током 2021. године опредељено је пола милијарде динара за потребе 57 сеоских задруга. Новац је добило 18 старих задруга за које је издвојено до 15 милиона по задрузи и 39 нових задруга, којима је био намењен износ до 7,5 милиона динара.

Државни подстицаји и програми подршке нису само борба за села, него и за целу Србију. Сеоска подручја ће постати насељенија, али ће пре свега породице обезбедити себи кров над главом што је и најтежи животни задатак свакога од њих.

У плану је и адаптација сеоских домова културе или задружних домова у мултифункционалне објекте, који ће сеоском становништву донети нове садржаје али и олакшати живот пружањем различитих услуга. Пројекат на ком ће се у будућности радити јесте и остваривање права на социјалну пензију, која би подразумевала да сви старији од 65 година, међу којима је највише жене и то жене са села, а који немају пензију ни друга примања, добију могућност да буду корисници социјалне-гарантоване пензије. Министарство за бригу о селу предлаже да то буде износ од минимум 100 евра месечно.