ПРИЈЕМНИ ИСПИТИ НА ФАКУЛТЕТИМА ПОСТАЈУ ПРОШЛОСТ: Државна матура ускоро законски обавезна
Од школске године 2023/2024. државна матура постаће обавезна
Државна матура, која ће се полагати на крају средње школе, постаће и законска обавеза. Наиме, изменама и допунама Закона о средњем образовању који се налази у скупштинској процедури предвиђено је обавезно увођење државне матуре за средњошколце на крају 2023/2024. школске године.
ОД МЕСИЈЕВОГ И РОНАЛДОВОГ ДРЕСА СА MOZZARTOVIH АУКЦИЈА - 2,4 МИЛИОНА ДИНАРА „ПАРА ГАВРИЛО“!
ОТВАРА СЕ ГРЧКА! ЕВЗОНИ ОД СУТРА ДИЖЕ РАМПУ ЗА СРБЕ: Данас дозвољен прелазак само са грчким пасошима
ОМИЉЕНА ПОСЛАСТИЦА НА УДАРУ: Црногорци повећавају акцизу на летњи ледени ужитак!
- Почев од школске 2023/2024. године у школи се полажу стручна, уметничка и општа матура. На крају школске 2022/2023. у школи се полаже завршни испит средњег стручног образовања и васпитања, а закључно са школском 2021/2022. годином у школи се полаже завршни испит за ученике који завршавају средње образовање и васпитање у трогодишњем трајању - наводи се у предлогу закона који би ускоро требало да буде усвојен.
То ће, такође, значити и укидање пријемних испита на факултетима од 2024, јер ће завршни испит бити једини квалификациони услов за упис на високообразовне установе. Први ће нови модел имати ученици на занатима, који ће већ у јуну 2022. полагати стручне предмете по новом моделу, а годину касније иновирани испити из стручних предмета чекају и матуранте средњих стручних школа.
Комбиноване групе за језик
Изменама Закона о средњем образовању отвара се могућност да школа, уколико не може да организује наставу страног језика због недовољног броја ученика, може да организује комбиновану групу на нивоу два или више различитих разреда. Школе са одељењима за ученике са посебним способностима за филолошке науке могу да организују комбиновану групу на нивоу два или више разреда која има најмање 12 ученика.
Тим поводом, министар просвете Бранко Ружић одржао је састанак са деканима свих факултета у Србији.
- Предлог увођења државне матуре треба подржати, јер она има сертификациони и квалификациони елемент - каже декан Електротехничког факултета у Београду проф. др Мило Томашевић, који је присуствовао састанку.
- Државна матура ће послужити као екстерна евалуација једнако на територији целе Србије и то је добро. Што се тиче њеног квалификационог елемента, треба узети у обзир специфичности појединих факултета по питању селекције. Али, треба сачекати да се направи генерални оквир за увођење државне матуре.
Проф. Томашевић сматра да је ефикасна селекција приликом уписа услов за добро студирање и наглашава да је веома важна и регуларност спровођења државне матуре.
Да је важно да овај испит буде спроведен регуларно и објективно сматра и ректор Универзитета у Новом Пазару проф. Миладин Костић који наглашава да би због тога испит требало да буде одржан ван школе, а да спровођење контролишу наставници који у тој школи не предају.
- Испит је потребно спровести уз екстерне евалуаторе, објективност и безбедност морају да се осигурају, а општи успех и резултати на матури морају бити компатибилни. Потребна је гаранција да ће факултет уписати најквалитетнији, у супротном прети нам опасност од пада квалитета факултетских диплома које су сада цењене и у Европи - каже проф. Костић за наш лист. Он оцењује да је предност државне матуре што ће вредновати средње образовање и показаће да ли су критеријуми оцењивања у средњој школи реални.
Увођење државне матуре до сада је одлагано више пута, а један од проблема био је и противљење факултета да то буде једини услов за упис на факултет, те да је потребно организовати и пријемни испит.
Истовремено, у Министаву просвете сматрају да пријемни треба елиминисати, осим на уметничким факултетима.