Шта ће бити са јавним предузећима у Србији: Из Светске банке објаснили када следи приватизација!
- Приватизација јавни предузећа у Србији која обављају делатности од јавног интереса се не очекује у краћем и средњем року и зато је потребно фокусирати се на поправљање њиховог пословања и на повећање транспарентности и одговорности - сматра Душко Васиљевић из Светске банке.
Васиљевић је навео да је сектор јавних предузећа, упркос напретку, и даље прилично велик и представља озбиљан ризик како за фискалну позицију, тако и за укупно пословање привреде.
ДА ЛИ ЋЕ ИПАК БИТИ КРЕДИТА "НА РЕЧ"? НБС дала одговор на ово питање
"СРПСКА ЕКОНОМИЈА МОЖЕ ДА РАСТЕ И ДО 7 ОДСТО" Шеф канцеларије Светске банке у Београду доноси сјајне вести
СВАКО ДОМАЋИНСТВО ЋЕ ПЛАЋАТИ НОВИ ПОРЕЗ НА ИМОВИНУ: Издатак за све који имају ове врсте помоћних објеката
- Имали смо ситуацију да су јавна предузећа поново генерисала губитке после неколико година условно говорећи позитивног пословања и то је циклус кроз који смо неколико пута прошли, рекао је Васиљевић у онлајн укључењу на конференцију "Зашто су јавна предузећа у Србији на губитку".
Навео је да су у претходних неколико година у неколико великих јавних предузећа у мањој или већој мери започете реформе, као на пример, у Железници где је, напомиње, доста тога урађено око реструктурирања, реорганизације и рационализације самог предузећа и очекују се да се виде позитивни ефекти тих мера. Васиљевић каже да су одређене реформе спроведене и у другим већим предузећима, попут ЕПС-а и Србијагаса.
- Мада, мој утисак је да је још многа тога остало да се уради, рекао је Васиљевић на конференцији коју је организовала Business Info Гроуп уз подршку Натионал Endowment фор Democracy.
Навео је да је недавна анализа ММФ међу 20 земаља средње и источне Европе показала да у свим тим земљама, без изузетка, учешће јавног предузећа подразумева нижу продуктивност и веће трошкове и фискалне ризике за привреду.
Каже да међународна искуства показују да је ту кључан добар и транспарентан оквир за корпоративно управљање јавним предузећима.
- Ту Србија не стоји сјајно. У извештају ММФ међу 20 земаља средње и источне Европе, Србија је тек на 15. месту по квалитету оквира корпоративног управљања у јавним предузећима. Очигледно доста простора има за напредак - рекао је Васиљевић.
Навео је да је Закон о јавним предузећима усвојен пре неколико година решио неке проблеме, али да и даље у том пропису има доста мањкавости.
Једна од њих се, каже Васиљевић, управо односи на начин именовања управних тела у јавним предузећима која је у сржи корпоративног управљања.
Постојећим законом, наводи, надзорне одборе и директоре у јавним предузећима бира и поставља Влада и практично надзорни одбор не може да врши своју функцију, јер за то нема главну полугу, а то је постављање и смењивање менаџмента.
Професор Економског факултета у Београду Милорад Филиповић каже да нека јавна предузећа заслужују да иду у приватизацију, нека траже приватне партнере због недостатка инвестиција, док нека сасвим добро могу да функицонишу уколико држава не би имала превелике апетите према њима.
Сматра да не треба на брзину улазити у чисту пирватизацију великих јавних предузећа, без транспарентне и врло детаљно проучене порблематике.
Навео је да многа јавна предузећа у другим земљама функционишу у државном власништву на изванредан начин и остварују профит, поготову у телекомуникацијама и електропривреди, као на пример у Немацкој и Ческој.
Професор на Технолошко-металуршком факултету Петар Ђукић сматра да би делимична приватизација јавних предузећа увела некакав ред у том сектору, али да је ту потребан опрез како се не би угрозио јавни интерес.
- Потребна је једна одлучна стратегија и загристи ту киселу јабуку која се зове јавни сектор уопште у Србији - каже Ђукић.
Навео је да јавни сектор "вуче" огорман део привреде у ниску продуктивност, недовољно иневстирање и одуство модернизације, те да се многе компаније у свету приватизују да би се поспешила њихова продуктивност.