ЕКОНОМСКИ СТРУЧЊАК ХАНИЋ О ДОЛАСКУ ДФЦ-а: Како ће амерички капитал утицати на инвестиције у Србији
Професор Банкарске академије Хасан Ханић рекао је да се на основу изјава Џона Јовановића може очекивати да ће брзо почети да се активирају развојни пројекти.
У Београду су представници америчке Међународне развојне финансијске корпорације, а први састанци одржани су јуче са представницима ПКС, челницима Владе и предузетницима, како би се прецизирали детаљи око отварања канцеларије, чији је годишњи буџет око 60 милијарди евра.
Први пут, амерички капитал биће доступан преко кредита и донација, а циљ је да подржи изградњу регионалних инфраструктурних пројеката и развој малих и средњих предузећа.
Денвер узвраћа ударац - Подржи Јокића и друштво уз 1.000 РСД бонуса и то БЕЗ УСЛОВА
ХРВАТСКА ЋЕ И СЛЕДЕЋЕ ГОДИНЕ БИТИ У ДУГОВИМА? Комшије не очекују опоравак од корона кризе још ТРИ ГОДИНЕ
РУСКЕ БАНКЕ ЛЕЖЕ НА ЗЛАТУ: Расте улагање ове државе у племените метале, залихе порасле за 23,3 тоне
Симболично је отворена канцеларија ДФЦ-а у Београду. Директор канцеларије биће Џон Јовановић.
Хасан Ханић, професор Банкарске академије рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да долазак овако моћне, финансијске, развојне корпорације има изузетан значај за нашу привреду - охрабривањем анмеричких ивеститора обезбедиће се већа инвестирања и улагања, довешће до повећања запослености, економског раста и животног стандарда становништва.
- На основу изјава земљака Џона Јовановића може се очекивати да ће брзо почети да се активирају развојни пројекти који су дефинисани и имаћемо могућност да се обезбеде дугорочни зајмови уз повољније услове него када банке одобравају такве кредите - рекао је Ханић.
Потребно разрадити одређене механизме
Одговарајући на питање када грађани Србије могу да осете прве ефекте, Ханић објашњава да је потребно да се разраде одређени механизми, да се укључе и друге банке у цео поступак током наредне године, имајући у виду тешкоће са којима се привреда суочава са короном.
Споразум из САД предвиђа велика улагања у инфратруктуру. Идеја је, како каже, да се охрабре амерички инвеститири из приватног сектора да улажу код нас у већој мери, да се унапреди сарадња са САД - то је изузетан финасијски капацитет који пружа могућност да се финансирају крупни инфраструктурни пројекти који имају значај за економски и социјални развој.
Према његовим речима, овим се доприноси побољшању инвестиционе климе, и привлачењу инвеститора из САД и из других земаља, јер се Србија се перципира као стабилна земља, повољна за инвестирање, који се огледају у јефтиној радној снази у којој су људи који добро познају стране језике.
Америчке компаније запошљавају 20.000 људи у Србији. Поставља се питање колико ово може бити конукренција другим инвеститорима.
Парирање кинеским инвеститорима
Према његовим речима, долазак америчких инвеститора и оријентација Америке да дође овде је да у одређеној мери парира кинеским инвеститорима.
- Добро је за нашу земљу да ће ово бити подручје да ће се такмичити инострани инвеститори, ово је добар сигнал и обезбедиће бољи рејтинг земље и упутити порука да се овде исплати страним инвестирорима да улажу а нама да повећамо запосленост - указао је Ханић.
Значајно је за цео регион, али Србија је виђена као кључна земља на Западном Балкану и ово би требало са другим мерама да допринесе бољој интеграцији у екононском погледу региона, а онда ће ефекте осетити и друге земље, сматра Ханић.
Светска банка није обуставила Дуинг бизнис листу, већ ради на провери. Ханић каже да се израда листе заснива на методологији која испољава одређене слабости које описију привлачност појединих земаља за иностране инвеститоре.
- Србија је остварила значајан напредак тако да повећавамо конкурентнску способност у односу на друге потенцијалне изворе и земље у које се инвестира у региону - закључио је професор Ханић.