ДЕТАЉНИ ПОДАЦИ: Ево ко све у региону мора да увози струју и како стоје ствари у Србији
Србија се може похвалити много бољим енергетским системом
Србија у региону, деценијама уназад има најстабилнији енергетски систем и једна смо од ретких земаља у окружењу које могу да се похвале да могу да произведу довољно струје за своје потребе. Поједине земље у региону имају и нуклеарке, али су опет принуђене да увозе струју.
ПАНИКА У ЕВРОПИ: Гаспром ОБУСТАВИО испоруке гаса путем "Јамал-Европа"
ЦЕНА ГАСА ПОНОВО ОБОРИЛА СВЕ РЕКОРДЕ: Ево колико тренутно кошта 1.000 кубних метара
ОГЛАСИЛИ СЕ ИЗ ЕПС: Систем је потпуно стабилан, нема кварова у термоелектранама
Уколико изузмемо застоје које смо претходне недеље могли видети у ТЕНТУ, а до којих је дошло због ванредних и непредвиђених околности, подаци показују да се Србија може похвалити много бољим енергетским системом него што то могу и економски развијеније земље у даљем и ширем окружењу
Србија је наиме, једна од ретких земаља у окружењу која у редовним околностима не мора да увози струју. Напротив, капацитети које имамо су довољни да производе и вишкове за извоз.
- Годишње у просеку произведемо 35.000 гигават-часова електричне енергије. Истовремено потрошимо између 34.200 и 34.300 гигават-часова. Максималну производњу имали смо 2013. године - чак 37.000 гигават часова - рекао је Милош Здравковић, стучњак за енергетску ефикасност.
Посматрајући регион може се рећи следеће. Хрватска увози струју, а иако је сувласник у нуклеарки Кршко у Словенији која, каже Здравковић, није значајних капацитета.
Црна Гора увози половину својих потреба за струјом, Северна Македонија увози чак 70 одсто потреба, а разлог је то што немају довољно угља у термоелектрани Битола.
У Грчкој је ситуација специфична, они имају вишак струје током зиме, а мањак током лета. Довољно струје немају ни Бугари који такође имају нуклеарку, али недовољног капацитета, и чињеницу да је то најстарија нуклеарка у Европи.
С друге стране, Република Српска такође има довољне капацитете као и Србија и захваљујући термо и хидропроизводњи у могућности су да извозе струју.
- Мађарска такође има стабилан систем. Њихов значајан бенефит је нуклеарска Пакш коју проширују - напомиње Здравковић.
Када увозимо струју, Србија то иначе може из 24 правца с обзиром на то да имамо 24 интерконектора међу којима су Мађарска, република Српска, Бугарска, Северна Мекедонија, Грчка...
Наши најзначајнији капацитети за производњу струје су Термолектране у Обреновцу, Костолац, Ђердап, ХЕ Бајина Башта, Зворник, Перућац...
"Сигурност је у нуклеарки"
За Милоша Здравковића, дилема не постоји око питања српске нуклеарке. Он сматра да без њих у будућности Србија не може да рачуна на стабилан и ефикасан енергетски систем.
- Надам се да нећемо доћи у прилику да угасимо наше термоелектране јер су обновљиви извори енергије још на дугачком штапу. Што се тиче нуклеарки предуслов да се оне граде је да се укине мораторијум. У нашем окружењу оне постоје у Румунији, Мађарској, Бугарској. Противници ове идеје наводе акциденте, пре свега у Чернобиљу али то су неоправдани страхови. Треба да се зна да добијање енергије из нуклеарки је значајно јефтиније и поузданије. Противници наводе и да Србија нема кадар за тај подухват али ја тврдим да ми имамо добар инжењере који са добром обуком у свету могу за 4-5 године да постану врсни стручњаци - рекао је Здравковић.
Он наводи и да цена коштања њихове изградње у српској јавности је пренадувана.
- Уговор који је објављен између руске компаније и турске око градње нуклеарке са 4 реактора, снаге 1,25 гигавата је 19 милијарди евра. Ако би ми градили са једним, онда тај износ поделите са четири и добићете цену. На први поглед то је велика инвестиција, али морамо да кажемо да је киловат произведен из нуклеарке значајно јефтинији у односу на онај из термоелектрана. То је инвестиција која је средњорочно исплатива а да сам ја власт и да имам 4 -5 милијарди долара уложио бих у нуклеарку. Дугорочно гледано не само за Србију већ и Европу енергетска стабилност и сигурност је у градњи нуклеарки - рекао је Здравковић.