ВУЧИЋ ДОВЕО ИНВЕСТИЦИЈЕ ВРЕДНЕ МИЛИЈАРДУ ЕВРА: Ветропаркови одували страх од зимске сезоне (ИНФОГРАФИК)
Влада Србије омогућила повољне услове за улагање у обновљиве изворе енергије, трећи ветропарк се гради, а стиже још пројеката
Ветропаркови су једна од најзначајнијих инвестиција у Србији, не само због количине новца која ће се слити у државни буџет, већ због тога што њиховом изградњом, наша земља не би морала да купује електричну енергију из иностранства.
Самим тим, неизвесност око увоза струје пред сваку сезону, постаће прошлост, с обзиром да ће Србија ускоро имати три ветропарка која ће напајати домаћинства, а тако ћемо испунити и обавезу према Европској енергетској заједници.
Први ветропарк, међутим, изграђен је 2015. године, тек када је Влада Србије, на челу са тадашњим премијером Александром Вучићем, одлучила да промени услове који су кочили инвестиције “тешке” целу милијарду евра и дала државне гаранције. До тада, Србија је увелико кубурила са струјом и сваке зимске сезоне је претио колапс!
Инвестиције у обновљиве изворе енергије: ОВО је дугорочни план Србије за ПРОИЗВОДЊУ СТРУЈЕ
Како функционишу ветропаркови?
Ветар представља непресушни извор енергије и он се у великом броју европских земаља већ увелико користи као добар ресурс за производњу енергије. Енергија ветра представља кинетичку енергију коју садржи ваздух који струји. Количина енергије која се добија од ветра углавном зависи од брзине ветра али и од, у много мањој мери, густине ваздуха.
БОЉИ СМО ОД СВИХ: Први пут у модерној историји, СРБИЈА је забележила највећи раст извоза у СВЕТУ!
Да је Србија већ увелико кренула да следи богате европске државе када је у питању енергија ветра показују примери изградње првих ветропаркова али и подизање нових.
1. КУЛА
Први ветропарк у Србији „Кула“ званично је отворен 2015. године. Реч је о постројењу које се састоји од три ветрогенератора висине 178 метара, а у чију је изградњу уложено 15 милиона евра. Ветрогенератори у Кули највиши су у југоисточној Европи, имају снагу 9,9 мегавата и производе 27 милиона киловат сати зелене енергије што је довољно за потребе око 8.000 домаћинстава.
2. ЛА PICCOLINA
Свој други ветропарк „Ла Piccolina“ код Вршца Србија је добила 2. октобра 2016. године. Чине га две ветрењаче укупне снаге 6,6 мегавати (MW) а производња енергије на годишњем нивоу је око 20 гигаватсати. Овај ветропарк, који је уједно и први ветропарк у јужном Банату, струјом снабдева око 5.500 домаћинстава. У изградњу ветропарка код Вршца уложено је 10 милиона евра.
3. МАЛИБУНАР
Отварање трећег ветропарка „Малибунар“ у општини Алибунар очекује се у септембру 2017. године. Овај ветропарк је капацитета 8 мегавати (MW) и састоји се од четири турбине типа Сенвион М-100. Очекивана годишња производња енергије овог ветропарка је 23.8476 мегаватсати (Mwh) а вредност инвестиције је око 13,8 милиона евра. Отварањем ветропарка „Малибунар“ те самим тим изградњом капацитета обновљивих извора енергије ова јужнобанатска општина очекује и повећање броја запослених.
Инвестиције у обновљиве изворе енергије: ОВО је дугорочни план Србије за ПРОИЗВОДЊУ СТРУЈЕ
После ветропарка „Малибунар“ у јужнобанатској општини Алибунар следеће године треба да буде отворен и ветропарк „Алибунар“.
Попред ветропаркова „Кула“, „Ла Piccolina“, „Малибунар“, Србија у наредним годинама треба да добије још ветропаркова. До краја 2018. године у плану је отварање ветропаркова "Алибунар" и "Кошава", док ће 2019. године бити отворена још два ветропарка "Ковачица" и "Чибук".
Предстојеће отварање трећег ветропарка у Србији „Малибунар“ потврда је добре политике у области енергетике коју води Влада Републике Србије и ресорно министарство. То је снажна потврда да ће Србија својим подстицајним мерама обезбедити изградњу већег броја капацитета из обновљивих извора. Изграђени ветропаркови у Србији и планови изградње нових показују да Србија увелико иде стопама развијених европских држава.
Србија до 2020. године треба да повећа удео обновљивих извора енергије у финалној потрошњи са садашњих 21 одсто на 27 одсто. Очекује се да ће до тада имати више од 600 мегавата струје из обновљивих извора енергије при чему је предвиђено да се 500 мегавата обезбеди из енергије ветра, а 100 мегавата из хидросектора и биомасе.
Цена струје у Србији НАЈНИЖА у ЕУ и у региону
Ако се у обзир узму планови отварања нових ветропракова у Србији очигледно је да Србија сигурним корацима граби ка циљу, пре свега захваљујући снажној подршци и подстицајима државе за улагање у „зелену енергију“. До сада Влада Републике Србије направила је крупне кораке када је реч о обновљивим изворима енергије, тај тренд ће се наставити и у будућности.