ЕУ ПОВЕЋАЛА КВОТЕ ЗА УВОЗ ЧЕЛИКА: Српска челичана сада је добила могућност да повећа извоз!
Увећана квота од пет одсто не односи само на нашу земљу него на све земље ван Европске уније.
Квоте за увоз челика у Европску унију увећане су од 1. јула за 5 одсто. То значи да се ове нове, веће тарифе односе и на извоз челика из Железаре у Смедереву. Српска челичана сада је практично добила могућност да повећа извоз - колико тачно тешко је прецизирати, јер се увећана квота од пет одсто не односи само на нашу земљу него на све земље ван Европске уније.
Ово повећање је, наиме, зацртано заштитним мерама које је Европска комисија увела 2. фебруара 2019. године. Тада је предвиђена постепена либерализација квота које су значиле да су све треће земље, укључујући и Србију, до краја јуна ове године могле да извезу укупно 3,3 милиона тона челика. Прво повећање квота је наступило пре три дана, а друго следи 1. јула 2020.
ЛИСТА НАЈМОЋНИЈИХ ПАСОША: Јапан и Сингапур у врху, Авганистан на зачељу. Ево где се налази Србија
ОБЕЋАНА ЗЕМЉА ИЛИ ПУКО ПРЕЖИВЉАВАЊЕ? Списак послова које Срби највише раде у Бечу, а да ли од зараде могу да живе?
Климатске промене доносе невоље: До 2030. године 80 МИЛИОНА ЉУДИ ОСТАЋЕ БЕЗ ПОСЛА!
- ЕУ је убедљиво највећи трговински партнер Србије и свакако не жели да дестабилизује српско тржиште и да негативно утиче на економску интеграцију између Србије и ЕУ. Због тога имамо клаузулу о ревизији ових мера, а треба напоменути да су квоте за увоз челика у ЕУ од 1. јула већ увећане за 5 одсто. Иначе, у прописима којима се уводе коначне заштитне мере за челик, ЕК се обавезала да ће до 1. јула 2019. године започети ревизију мера које се односе на увоз производа од челика на тржиште ЕУ - рекли су у Европској Комисији.
Комисија је 17. маја почела са ревизијом да би утврдила да ли су се околности промениле од увођења мера 2. фебруара 2019. године и да ли те промене оправдавају прилагођавање постојећих мера. Међутим, како наводе из ЕК, ревизија не доводи у питање потребу за мерама.
- Као преференцијални трговински партнер, Србија ће имати могућност да одржи консултације са Комисијом након објављивања налаза, што је поступак исти као и у претходној истрази. Ово ће се одвијати током лета - кажу из ЕК.
Заинтересоване стране су већ имале времена да доставе своје коментаре и из Европске комисије намеравају да заврше своју истрагу најкасније до 30. септембра 2019. с циљем да се све потребне промене изврше пре него што се нова квартална квота примени 1. октобра 2019. године.
- Ревизијом ће, такође, бити пажљиво размотрена ситуација на Западном Балкану и испитано како мере утичу на ове земље. Онда би се, на основу тога, одлучило о одговарајућем начину деловања. У сваком случају, каква год да буде одлука она неће нарушити делотворност мера и осигураће недискриминацију - кажу из Европске комисије.
Додају да у овој фази истраге службе Комисије још увек анализирају бројне коментаре које су добиле од заинтересованих страна, укључујући владе и компаније са Западног Балкана, и још нису постигле никакав коначни закључак.
Према глобалној квоти која важи од фебруара, све "треће земље" до краја јуна могле су да извезу у ЕУ само 3,3 милиона тона челика, односно производа од челика. Подаци Еврофера показали су да су само у прва три месеца од увођења ограничења треће земље извезле у ЕУ 2,2 милиона тона челика, од чега највише Турска.
НЕВЕРОВАТАН ОГЛАС ЗА ПОСАО! Нуде вам плату од 25.000 евра, а треба само да се бринете о ОВЦАМА! Ево списка задужења (ВИДЕО)
Новина у Новом Саду: Оде плата или пензија ако не почистите за псом
Премијерка Србије Ана Брнабић указала је у међувремену да квоте Европске комисије за увоз челика у ЕУ значајно оптерећују рад смедеревске Железаре и да се нада повећању тих квота.
Мере у виду квота на увоз уведене су у фебруару ове године, а односе се на 26 категорија прозвода од челика пореклом из земаља изван ЕУ, укључујући и Србију. На произвођаче челика у Србији односе се квоте за три категорије производа: топловаљани лимови и траке, хладноваљани лимови и прозводи од белог лима.
У овом граду се на посао ЂУБРЕТАРА чека пуних СЕДАМ ГОДИНА, а ево и због чега (ВИДЕО)