Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЕВРОПСКА ЕКОНОМИЈА НА КОЛЕНИМА: Корона узела данак, индустријска производња у рекордном паду

14.04.2021. 17:43
Пише:
Танјуг
Ekonomija
Економија / Извор: Профимедиа/илустрација

На годишњем нивоу, највећи пад индустријске производње забележен је на Малти, у Естонији и Француској

Индустријска производња у Европској унији пала је у фебруару за 0,9 посто, а у еврозони за 1,0 проценат у односу на претходни месец, према сезонски прилагођеним подацима, објавио је данас европски завод за статистику, Евростат.

ОРЛ специјалиста упозорава: Ове симптоме не смете да игноришете! Ево како да заштитите нос и дисајне путеве!

ОРЛ специјалиста упозорава: Ове симптоме не смете да игноришете! Ево како да заштитите нос и дисајне путеве!

ПРОЈЕКАТ ЗАДРУГА У ЗЕЛЕНОМ ПРСТЕНУ ОКО БЕОГРАДА! Кркобабић: Помажемо пољопривредницима да имају сигурну будућност

ПРОЈЕКАТ ЗАДРУГА У ЗЕЛЕНОМ ПРСТЕНУ ОКО БЕОГРАДА! Кркобабић: Помажемо пољопривредницима да имају сигурну будућност

ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ КОМПАНИЈЕ ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ, ЈП ПОШТА СРБИЈЕ, ТЕЛЕКОМ СРБИЈА А.Д, БАНКЕ ПОШТАНСКА ШТЕДИОНИЦА

ПОТПИСАН ПРОТОКОЛ О САРАДЊИ ИЗМЕЂУ КОМПАНИЈЕ ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ, ЈП ПОШТА СРБИЈЕ, ТЕЛЕКОМ СРБИЈА А.Д, БАНКЕ ПОШТАНСКА ШТЕДИОНИЦА

У поређењу са фебруаром 2020. године, индустријска производња је у еврозони опала за 1,6 одсто, а у 27-чланом блоку за 1,1 проценат.

У еврозони је на месечном нивоу највише пала производња капиталних добара, за 1,9 посто, затим производња енергената за 1,2 процента, трајних производа за широку потрошњу за 1,1, репроматеријала за 0,7 и нетрајних производа за широку потрошњу за 0,1 одсто.

У ЕУ је производња капиталних добара такође потонула за 1,9 посто у односу на јануар, трајних производа за широку потрошњу за 1,0 одсто, енергије за 0,7 процената, репроматеријала за 0,6 и нетрајних производа за широку потрошњу за 0,1 посто.

Међу државама чланицама, највећи месечни пад производње је регистрован у Француској (-4,8%), на Малти (-3,8%) и Грчкој (-2,5%), док је највећи раст имала Мађарска ( 4,8%), Ирска ( 4,2%) и Хрватска ( 3,4%).

На годишњем нивоу, највећи пад индустријске производње забележен је на Малти (-10,9%), у Естонији (-8,9%) и Француској (-6,4%), а највећи пораст у Ирској ( 41,4%), Литванији ( 9,7%) и Финској ( 5,6%).