Српске агенције на удару! Масовне онлајн преваре картицама

Преваре / Извор: Профимедиа/илустрација

Страни туристи, а поготово они из западне Европе и Азије, Бугарске, Румуније, Литваније и Летоније, све чешће варају туристичке агенције у Србији!

Модус преваре је следећи - резервишу смештај онлајн, затим плате аранжман картицом, након чега оду до најближе банке и пријаве да им је картица украдена. На тај начин многи од њих дођу и до бесплатног ноћења и авионских карата, јер њима банка врати новац на рачун, док преварена агенција ту суму мора да врати банци. Многе туристичке агенције су због ових превара оштећене, а само је једна у нашој земљи због превара страних туриста претрпела штету од 8.500 евра у последњих неколико месеци, потврђује директор Националне асоцијације туристичких агенција Јута Александар Сеничић.

ВУЧИЋ ПОРУЧИО ДОМАЋИМ УЛАГАЧИМА: Поносан сам на Србију, још више ћемо ПОМАГАТИ ИНВЕСТИТОРИМА

АНА БРНАБИЋ НАЈАВИЛА: Нова радна места, ауто-путеви, ИЗДВАЈАЈУ се значајна СРЕДСТВА

ПРЕКО 3 МИЛИОНА ТУРИСТА посетило Србију ове године: Остварен приход од 1.4 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!

- Највећи проблем су те преваре које се дешавају код онлајн најаве или куповине из иностранства. Дешава се да се направи резервација, људи поруче, рецимо, авио-карту, комплетан аранжман или смештај у неком објекту и пошаљу вам картицу, или број картице, или физички изглед картице. Неке од наших агенција имају апарат који дају поједине банке за ПОС терминал, који суштински омогућава трансакцију без присуства физичког лица. Најчешће добијете ауторизацију. Дакле, тај новац вам легне на рачун, а онда се после четири или пет дана појави захтев од банке која је издала картицу да је пријављена крађа и тада наше банке вама, односно агенцијама, повлаче тај новац - каже Сеничић.

Александар Сеничић / Извор: Медиа Центар

Он додаје да страни туристи често „крађу“ пријаве кад им агенција или посредник достави ваучере, карте. - Иако агенција каже банци да је трансакција извршена пре крађе, вама банка свакако захтева да вратите тај новац, иако нисте криви. Они који су склони оваквим преварама најчешће су с подручја западне Европе и Азије, али и из Бугарске, Румуније, Литваније и Летоније. Веома је тешко наплатити новац од таквих превара. Лично сам имао непријатно искуство пре неколико година - прича Сеничић и наставља: - Можете да се тужите, ја сам и спор изгубио. Банка у случају такве преваре саветује да поднесете пријаву против Н. Н. лица, у Енглеској, рецимо, а то је потпуни апсурд.

Сеничић саветује да би зато картица требало да послужи као резервација, а да гост плати аранжман на лицу места, кад се појави. - Најбоље би било да се наплата врши путем банкарског трансфера. Најпоузданији начин је наплата путем Пејпала или сличног типа банкарске услуге, где ћете имати потпуну сигурност банкарске трансакције - закључује он.

Двојаки аршини: БАНКА ТЕРЕТИ АГЕНЦИЈУ

Сеничић објашњава да наше банке имају другачије аршине када су у питању картице грађана Србије и странаца: - Може да се деси да када наплатите услугу, када банка после одређеног времена прихвати жалбу корисника који пријављује крађу, останете без новца. Банка у иностранству пошаље обавештење банци која је обавила трансакцију и они сторнирају ту врсту уплате, а домаћа банка терети агенцију.

СРБИНА ДУЊЕВАЧА НАЈБОЉА НА БАЛКАНУ: Из Аустралије наручили 20.000 литара ракије