ХЛАДАН ТУШ ЗА ХРВАТЕ: Блумберг им саопштио тужну истину, подаци нису нимало охрабрујући!
Та чињеница очекивано је изазвала салву реакција и згражавања
Исланд је најбољи по продуктивности, а Словенија осма по додатој вредности у производњи.
Готово да не прође недеља да се у хрватској јавности не презентују резултати неког глобалног индекса, па онда на основу тих резултата извлаче закључци о стању домаће економије и друштва уопштено.
Скорашњи примјер такве праксе била је објава годишњег извештаја Индекса перцепције корупције светске организације Transparency Интернатионал где је Хрватска забележила рејтинг од скромних 47 бодова, чиме се пласирала испод држава попут Јордана и Руанде.
СРПСКИ ТУРИСТИ ПОХРЛИЛИ НА СКИЈАЊЕ: Капацитети на планинама за празнике попуњени
КОМШИЈЕ У ВЕЛИКОМ ПРОБЛЕМУ: Чак 64 одсто мање туриста их посетило током претходне године
ОД БРЗЕЋА ДО ВРХА КОПАОНИКА ЗА 15 МИНУТА: Брнабић отворила нову гондолу која даје оптимизам за брзи опоравак туризма
Та чињеница очекивано је изазвала салву реакција и згражавања чињеницом да је Хрватска корумпиранија од субсахарске државе која је пре мање од три деценије била поприште најгоре форме геноцида у скоријој историји света.
Таква тумачења ипак су била претерана, барем утолико што споменуто истраживање и није претендовало да мери ниво корупције, већ ниво перцепције корупције, пише хрватски Јутарњи лист.
С друге стране, само поређење хрватског скора с измереном перцепцијом корупције у развијеним западноевропским државама заиста је индикатор који указује како је корупција ту доста озбиљнији проблем. Дакле, композитне индексе треба знати читати. Сличних примера има безброј.
Када бисмо се безрезервно водили финалном ранг-листом легендарног (или можда ноторног) Доинг business истраживања Светске банке, могли бисмо доћи до закључка да је привредницима лакше да послују у Северној Македонији него у Немачкој и Ирској, у Казахстану него у Аустрији, у Азербејџану него у Швајцарској, а у већ опеваној Руанди него у Холандији.
Па да је и хрватским предузетницима пословање једноставније него њиховим колегама у Италији и Луксембургу. Узрок тих чудноватих дискрапанција често је у самој методологији индекса, математичкој формули према којој се поједине компоненте збрајају у израчуну финалног скора.
Управо зато, понекад ће изниман резултат у једној категорији која се мери некој држави омогућити да упркос медиокритетским оценама у свему осталом узлети у укупном поретку, а понекад ће изврсност у једном пољу остати методолошки "закопана" у финалном зброју.
А питање је онда и пондерирања - вредновања колико је свака компонента важна укупном скору. На пример, када неупућени читатељ прочита да Хрватска заузима 20 место међу 28 држава чланица Европске уније у Индексу привредне и друштвене дигитализације (ДЕСИ), могао би помислити како ту ипак стоје боље од њихове генералне економско-развојне позиције у Унији.
Ипак, кад се тај скор декомпонује, испада да је већина благо или значајно исподпросечних резултата по низу категорија мерења напредовања дигитализације у Хрватској знатно побољшан најбољим скором у целој ЕУ по проценту грађана који конзумирају вести на интернету.
Како је та чињеница де фацто искључиво последица камиказе стратегије медијских издавача који цео свој садржај из плаћених штампаних производа бесплатно објављују на интернету, ваља се запитати колико је онда то реални показатељ напретка дигитализације у Хрватској. Таквих примера има много, но - уважавајући све замке композитних индекса - мора се приметити како већ дуже време није виђен тако - за Хрватску - депресиван индекс попут новог издања Блоомберг Innovation Index-a, годишњег истраживања које мери иновативност 60-ак најважнијих светских држава.
У овогодишњем издању тог истраживања на трон се након једногодишње паузе вратила Јужна Кореја, док је из хрватске перспективе најважнија информација да је од десет најиновативнијих светских држава седам држава чланица Европске уније.
А још шест их је међу најбољих 25. Хрватска, пак, смештена је на 45. позицију (од 60), два места ниже него лани, иако уз нешто виши укупни скор. Иницијални закључак, а који је често видљив у разним другим упоредним истраживањима, јесте да Хрватска застаје јер преспоро напредује у односу на друге земље.
Ипак, пуно гори закључак може се ишчитати детаљнијом анализом компоненти самог индекса. Блумбергов индекс тако се састоји од ових седам тематских подручја: интензитет улагања у истраживање и развој, додата вредност у производњи, продуктивност, бројност високотехнолошких подузећа, ефикасност високог образовања, бројност истраживача и активност у пријави патената.
Већина европских држава, па чак и оне чији укупни скор није битно већи од хрватског, у једној од тих категорија бележе резултат међу 10 најбољих. Чешка је четврта, а Словенија је осма на свету по додатој вредности у производњи. Исланд је најбољи на свету по продуктивности, а пети по бројности истраживача.
Литванија је друга, Португал трећи, а Естонија осма по ефикасности високог образовања. Румунија је 22. држава света по бројности високотехнолошких фирми. А Хрватска? Тужни закључак јесте да Хрватска данас ни у једном индикатору иновативности не спада међу 30 најбољих у свету, пише овај хрватски медиј.
Најбољи релативни рејтинг имају баш у високом образовању где су 33., али за разумевање контекста и ту треба нагласити како је хрватски високошколски систем оцењен лошијим од оних у Алжиру и Саудијској Арабији. По критеријумима патентне активности и бројности високотехнолошких фирми нису ни у 50 најбољих.
Иновативност је, дакле, у Хрватској умрла, и нема ни једног сегмента друштвене активности који је од тога изузет. Но, је ли им заправо требао компликовани композитни индекс да спознају ту тужну истину, питају се на крају текста Јутарњег листа.