Холивудски геније или фармер? Поља кукуруза која плаћају филмске визије, а Interstellar храни планету

У савременој кинематографији, где дигитална постпродукција (ЦГИ) све више замењује потребу за физичком сценографијом, британски редитељ Кристофер Нолан остаје веран свом принципу: ако нешто може да се изгради или узгоји у стварном свету, то ће се и урадити.

Ова посвећеност детаљима довела је до тога да продукција филма Interstellar (2014) постане актер на тржишту житарица, претварајући трошак сценографије у праву инвестицију.

Визија испред камере

За потребе филма била су потребна огромна поља кукуруза – последњи извор хране за човечанство. Нолан је одбио рад у студију и продукцијски тим је закупио око 200 хектара земље у близини Калгарија, у канадској провинцији Алберта.

Избор локације био је ризичан – локални пољопривредници тврде да кукуруз на том подручју, због специфичне климе, тешко достигне пуну зрелост.

Нолан се ипак није ослањао на срећу. Консултовао се са Заком Снајдером, који је за филм Човек од челика успешно узгајао кукуруз на сличном терену. Уз помоћ стручњака за наводњавање и агрономију, продукција је канадску пустош претворила у плодно пољопривредно земљиште.

Жетва која се сама исплатила

Циљ је био добити аутентичан визуелни идентитет филма – природно кретање стабљика на ветру и реалистичку прашину подижу возила. Ипак, након последње клапе, поставило се питање шта урадити са толиким приносом.

Уместо да поље пропадне или се уништи, продукција је организовала професионалну жетву. Кукуруз високог квалитета пласиран је на тржиште као комерцијални производ.

Повраћај инвестиције: Приходи од продаје кукуруза покрили су трошкове закупа земље, система за наводњавање и рада пољопривредника.

Профит: Након покривања свих трошкова, продукција је остварила додатну добит која је враћена у буџет филма.

Маркетинг: Прича о „Нолановим фармерима“ постала је бесплатан и ефектан маркетинг, додатно учврстивши култни статус филма пре премијере.

Извор: Србија Данас/Независне