ХРВАТСКИ ПРЕДУЗЕТНИЦИ У КАНЏАМА КОРОНЕ: Може им помоћи само једно!
Редизајном досадашњих мера за спас радних места Бански двори се надају да ће успети да ублаже овогодишњи удар корона кризе на хрватску привреду и спрече талас гашења компанија и отпуштања радника.
Владине мере заслужују похвалу, оценили су за хрватски портал Индекс економисти и предузетници. Ипак, упозоравају, оне неће бити довољне да извуку привреду из рецесијског понора у који ју је гурнула пандемија корона вируса, а још мање је познато шта нас чека следеће године. Зато би се пре могло рећи да мере представљају само краткотрајну сламку спаса.
Познато је да се очекује ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ, али ово су нови детаљи које нисте знали!
ЗАНИМАЊА БУДУЋНОСТИ У Србији расте број ДИГИТАЛНИХ МЕДИЈА: Ове вештине гарантују успешну каријеру и добру зараду
ДЕТАЉНО УПУТСТВО ЗА НАГРАДНУ ИГРУ "УЗМИ РАЧУН И ПОБЕДИ": До сада послато више од 35.000 коверти
Подсетимо, мере за очување радних места у редефинисаном облику, које су у уторак представили премијер Андреј Пленковић и министар рада Јосип Аладровић, у основи се своде на подршку послодавцима за исплату плата радницима у зависности од висине штете коју је корона криза нанела фирмама. Тако ће, објаснили су у влади, предузетник који има пад промета од 40 одсто остваривати право на подршку радницима у износу од 2.000 куна.
Већи пад промета значи и већу подршку, па би онај предузетник којем је промет потонуо 45 до 50 одсто требао добити 2.500 куна по раднику, док је за пад промета од 50 до 55 одсто предвиђена подршка од 3.000 куна. За предузетнике којима је промет потонуо од 55 до 60 одсто предвиђено је 3.500 куна по запосленом, а за пад промета већи од 60 одсто 4.000 куна.
Притом треба рећи како се пад промета више неће мерити упоређивањем овогодишњег месеца са лањским, него поређењем овогодишњег тромесечја са другим и трећим кварталом прошле године. Сектори чије се пословање нашло под снажним ударом епидемиолошких мера, попут угоститељства, имаће могућност избора - желе ли да користе поређење по месецима или по кварталима.
Мере коштају 45 милиона евра
За део предузетника значајно је и редефинисање мере скраћене радне недеље у оквиру које подршка запосленима расте са 2.000 на 2.800 куна месечно. Повећава се и могућност скраћења радног времена у седмици са досадашњих 50 на 70 одсто.
Укупан трошак ових мера у Банским дворима процењују на 350 милиона куна (око 45 милиона евра), а мере важе до краја године, односно за период док је на снази овогодишњи буџет. Очекује се да ће део новца доћи из благајне ЕУ. За предузетнике је важна и најава смањења потребне папирологије.
Влада жели да подржи привреду
"Влада је препознала потребу измена постојећих мера како би се оне прилагодиле новим околностима узрокованим пре свега јачањем пандемије, и то у правцу једноставности коришћења и промене обухвата, а на основи вишемесечног искуства спровођења. Измене су презентоване социјалним партнерима, те је постигнут висок ниво сагласности свих укључених страна. До краја недеље ћемо усагласити предлоге, формализовати доношење и кренути са спровеђењем мера јер наши привредници то од нас очекују", објашњава за Индекс министар Аладровић.
Нагласио је и да је влада од марта до августа предузетницима исплатила скоро 7 милијарди куна подршке, а када се томе додају доприноси, бројка се пење на око 10 милијарди. Додатних 350 милиона до краја године, каже Аладровић, показује да је влада одлучна пружити подршку како се не би заустављала економска активност у земљи.
Следећа година неизвесна, а новца нема
И независни економиста Горан Шаравања поздравља владине мере, за које оцењује да су на трагу онога што предузимају и остале европске земље.
"Јако је важно у оваквим временима ставити нагласак на очување приватног сектора, јер он представља кључ запослености и пореске базе. Ове мере помоћи ће приватном сектору да преживи и да сачува што је могуће више радних места", каже Шаравања.
Ипак, упозорава, пред нама је неизвестан период, а буџетски капацитети нису неограничени.
"Никад нисам очекивао брз опоравак од корона кризе. Велико је питање шта нас очекује у следећој години", истиче Шаравања.
Сличну оцену даје и Предраг Бејаковић из Института за јавне финансије. Добро је, каже, што влада настоји помоћи привреди, али нико у овом тренутку не може рећи шта нас чека у следећој години и хоће ли бити потребе за сличним мерама. Истовремено, корона криза је већ гурнула Хрватску у велики буџетски мањак, а огромну рупу у буџете крпимо задуживањем, односно повећањем јавног дуга.