И Србији потребна заштита од катастрофалних ризика
Землјотрес који је недавно погодио делове Турске и Сирије, у први план ставља питање да ли је могуће заштитити се и смањити негативне последице таквог померања тла.
Подсећамо, економска штета у Турској приближава се цифри од 90 милијарди долара, али се страхује да ни ту није крај. Једно од решења, како кажу стручњаци, јесте осигурање, које покрива губитке и надокнађује штету после земљотреса или сличних катастрофалних догађаја.
Проблем у Турској је у томе што се осигурање од земљотреса, које је у тој држави обавезно, у пракси врло често не спроводи. Фонд за осигурање од катастрофа покрива штете од земљотреса на стамбеним објектима. Али, многи не плаћају премију осигурања, па има доста зграда које нису осигуране, посебно у деловима државе који су сада погођени земљотресом. То значи да ће зависити од државне и хуманитарне помоћи.
Генерални секретар Удружења осигуравача Србије Душко Јовановић објашњава да постоји неколико механизама осигурања од катастрофалних незгода.
- Један од основних је индивидуално осигурање имовине, али се то решење показало као најмање ефикасно због ниског обухвата и ограничене вредности полиса. Нешто већи обухват постиже се микроосигурањем. Тим решењем се донекле решава тај проблем, али се ту ради о полисама ниске премије и сума, чиме се не решава суштински проблем. Велики број држава бави се и управљањем катастрофалним ризицима, активно се укључујући у санацију негативних последица и пружајући помоћ социјално угроженим слојевима, пружајући на тај начин услугу квази осигурања. То решење, осим што је изнуђено, је и неефикасно, јер код чланова заједнице не развија одговорност да самостално брину о својим основним потребама, стварајући привид да ће држава увек интервенисати, односно негативно утиче на фискалну стабилност система.
Да ли постоји неко решење за које можемо да кажемо да је оптимално?
- Као најоптималније решење показало се формирање пула осигуравача и државе, који је углавном подржан капацитетима реосигуравача. Предности пула су вишеструке: широк обухват, високи капацитети за прихват ризика, једнообразна правила за све учеснике, дугорочна стабилност... Значај осигуравача огледа се у капацитетима и професионалној експертизи за прихват ризика, пријем и процену штета, као и широкој мрежи. Улога државе у пулу је значајна јер додатно јача капацитете, омогућава субвенционисање, пружа снажне гаранције и прописује универзална правила поступања.
Јовановић додаје да овакав систем заштите, постоји и нпр у Француској и Шпанији, које не спадају у најугроженије државе на свету. Али, то нам указује да не постоје подручја која су апсолутно заштићена. Додаје и да би таква полиса требало да буде обавезна.
- Таква полиса би решила проблем осигурања имовине грађана, али би и држава била растерећена, јер не би више сама финансирала санирање штета. При томе, полиса, која би била обавезна, не би била скупа. Ако би сви морали да је купе, цена била би нижа и доступна свима. Део прикуплјених средстава, осигуравачи би враћали кроз превентивне и инфраструктурне пројекте што значи додатну корист за грађане и државу. Са друге стране, иза наших осигуравача стајале би највеће реосигуравајуће куће, па ни рад друштава, у случају исплате огромне штете, не би био угрожен.