Иницијатива „Дигитална Србија” на Копаоник бизнис форуму: Улагањем у стартапе помажете целом друштву

Током првог дана овогодишњег Копаоник бизнис форума невладина организација Иницијатива „Дигитална Србија” организовала је два сегмента програма који су у фокус ставили дигиталну економију и стартапе као највећу економску шансу Србије у годинама пред нама. Тако смо синоћ сазнали којим домаћим стартапима они већ остварени предвиђају блиставу будућност, зашто су се многи лидери водећих дигиталних компанија вратили у Србију након успешне каријере у иностранству и како ће у наредном периоду компаније чланови Иницијативе „Дигитална Србија” подржати развој стартап екосистема.

У првом делу програма под називом „Стартапи који из Србије мењају свет" три представника чланова ове организације који су глобално успешни оснивачи стартапа, покретачи програма подршке стартапима и инвеститори, представили су свако по једну будућу звезду нашег стартап екосистема које су у раној фази добиле значајне инвестиције. Саша Поповић, директор и суоснивач компаније Вега ИТ, представио је стартап Публитио, Весна Бенгин са Института БиоСенс у фокус је ставила стартап Агремо, док је директор и суоснивач Нордеуса Бранко Милутиновић акцентовао успехе стартапа Анари АИ.

Током разговора са Вујадином Дивјаком, суоснивачем стартапа Публитио, Саша Поповић је начео тему финансирања, истичући да он лично и његова компанија не улажу у стартапе, већ у људе који их покрећу: „Из искуства могу да кажем да у Србији има људи у које вреди улагати јер смо улагали и у колеге из фирме које су покретале своје стартапе, али и у друге који нису радили са нама. Многе од компанија које су на тај начин настале су сада већ успешне, послују самостално и раде на светским тржиштима," истакао је Поповић.

Учесници програма сложили су се да стартапи често имају добре идеје, али не и средства да их остваре, те да је улагање других успешних компанија и појединаца у домаће стартапе у исто време подршка овом сегменту привреде, али и добра пословна одлука која доноси диверсификацију пословања и потенцијално вишеструки поврат уложених средстава. На питање шта је стартапима потребно за развој, оцењују да је једна од најважнијих ствари, поред директних инвестиција, да и дигиталне и традиционалне компаније као купци увиде да технолошка решења која креирају домаћи стартапи могу да им помогну у развоју бизниса и охрабре се да их пробају. Весна Бенгин је ово сликовито објаснила:

„Зашто улажемо у стартапе? Мањи део одговора је да желимо да ојачамо предузетнички менталитет наших истраживача, а значајнији да је нама као научном институту потребно да постоје успешне фирме, и мале и велике. Потребне су нам домаће фирме које ће наше научне резултате моћи да преузму и претворе у производе. Развијено пословно окружење није потреба само научних института, већ целе привреде. Нама свима је потребно да послујемо у једном здравом екосистему који можете упоредити са коралним гребеном где имате и велике и мале рибе, рибе које једу биљну храну, рибе које једу друге рибе, а које све живе у симбиози и које чине један шариколик и здрав екосистем."

Милан Доброта, оснивач стартапа Агремо у који је Институт БиоСенс претходно улагао, надовезао се на ову тему нагласивши: „Тек од скоро се развија стартап екосистем и биће потребно неко време да се системски развије економија, привреда и капитал за инвестиције, да иницијативе попут ‘Дигиталне Србије’ наставе да раде на томе како би се наставили успеси стартап компанија и да се стиче то поверење компанија у стартапе. Не постоји трик који можемо применити, али тренд иде у нашу корист."

У разговору са Бранком Милутиновићем, Јован Стојановић је објаснио да је Анари АИ пре неколико месеци добио инвестицију од два милиона долара од Early Бирд Вентурес, једног од водећих европских фондова, и то у јеку пандемије. Ова рунда је 10-15 пута већа него што је иначе случај на овим просторима и први случај да је овај фонд инвестирао у Србији, за шта се надају да отвара сличне шансе за друге домаће стартапе.

Представници и нових и старих стартапа сматрају да новим талентима није потребна само финансијска помоћ, већ и она у виду савета, менторства, повезивања и размене искустава. Милутиновић је истакао да је пример стартапа Анари АИ важан јер показује да у области напредних технолошких решења, нечему где је ниво разумевања шире јавности низак, Србија има простора колико и други да направи велику разлику, као и да таквих прича има још, а да је на нама да их подржимо. „Оно што успешне компаније и појединци могу да ураде за стартапе, али и цело друштво је да дају мало наде и подршке. Подршка долази у разним облицима. Финансијска је јако важна и без ње је много теже, али она није једина," рекао је Милутиновић.

Учесници су овом приликом поздравили иницијативе које утичу на постављање темеља за читав стартап екосистем попут Стратегије развоја стартап екосистема на којој тренутно ради Радна група од 38 чланова којом председава Небојша Ђурђевић, директор Иницијативе „Дигитална Србија”.

Улагање у стартапе вас унапређује

Ђурђевић, који се и сам пре три године вратио у Србију након што је у Канади за 25 година изградио успешну каријеру, модерирао је други део програма под називом „Повратак у дигиталну Србију" у ком су му саговорници били повратници из Сингапура, Британије и САД — директор групе компаније Центили Зоран Васиљев, оснивач и директор компаније Devtech Милован Милић и директор компаније Сага Небојша Бјелотомић.

На питање шта су то препознали када су одлучили да напусте успешне каријере у иностранству и врате се у Србију сви су истакли жељу да одавде постигну резултате на глобалном нивоу. Своје резоновање Милић је објаснио речима: „Не мораш да будеш у Сан Франциску да би успео, овде постоје могућности, таленти и технологија које омогућавају да приступиш глобалном тржишту и из Србије”, што је потврдио и Васиљев, који се вратио у врло нестабилном периоду — непосредно пред почетак пандемије:

- Осетио сам да се створила позитивна клима и поверење, да је заживео активан стартап екосистем, да овде и даље постоји велики број талентованих људи, да смо земља која је и даље гладна, која жели борбу и жели да напредује. Препознао сам да 20 година интернационалног искуства и свега што се мени десило има смисла поделити са овдашњим предузетницима који имају жељу за успехом. Препознао сам и оно што ради Иницијатива „Дигитална Србија” и како стимулише инвестирање. Обрадовао сам се што је то дошло на виши ниво и има смисла. 

Када је реч о инвестирању, сва тројица су и део групе бизнис анђела са од више од 20 инвеститора коју је оформила Иницијатива „Дигитална Србија”, чији рад и утицај описује Бјелотомић:  „Бизнис анђели можда звучи као надувана реч, али ми је драго да има све више оних које можемо тако да зовемо. Група бизнис анђела којој ја припадам управо завршава прву рунду финансирања са локалним стартапом Joberty. Идеја је да изађу у иностранство и шире бизнис глобално. Сви људи које сам ту упознао нису имали идеју да дају паре само под условом да направе нешто од њих, него је свако ушао с идејом да буде активни инвеститор — да учествује у раду те компаније, да помогне неким својим искуством или бар прича о својим грешкама. То је једно добро искуство које те обогаћује и даје ти прилику да процениш самог себе.”