ВЕЛИКИ ТРОШКОВИ ОДЛАГАЊА ИЗВРШЕЊА: У поступку принудне наплате ипак постоји једна битна олакшица!
Од јануара 2020. године, прописана је и могућност добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка, а по предлогу повериоца
Председник Коморе јавних извршитеља Србије Бојан Костић указао је да предмети такозваних принудних исељења чине најмањи удео у укупном броју предмета јавних извршитеља, али да по природи ствари изазивају највећу пажњу јавности, чему, како сматра, неретко доприносе организације које се наводно залажу за њихова права, а заправо делују на штету дужника.
РОМИНГ У РЕГИОНУ ПОЈЕФТИЊУЈЕ 1. ЈУЛА: Шта то значи за кориснике и кад ће "пасти" цене са Европском унијом
ВИНОГРАДАРИ, СТИЖУ ВАМ ПОВОЉНИ КРЕДИТИ: Ускоро нова кредитна линија Министарства пољопривреде и Светске банке
ВИШЕ ОД ТРИ МИЛИОНА ПРИЈАВЉЕНИХ ХА НОВЧАНУ ПОМОЋ: Пожурите, пријаве и даље трају!
- Таква организација, која покушава да спречи или одложи исељења, која њиховим деловањем до сада никада нису спречена, заправо делује на штету извршних дужника. Одлагањем извршења, дужник се излаже и дужем трајању извршног поступка и увећању трошкова, које ће на крају он сносити - рекао је Костић.
Подсетио је да је управо због тога из Коморе више пута сугерисано да је правну помоћ дужнику, уколико му је потребна, неопходно пружити у поступцима пред судом који претходе извршењу.
- У том случају најадекветнију правну помоћ странкама могу пружити адвокати, а не, као што се дешава, да такозвану помоћ пружају лица ван струке, познати као ''надриписари" - нагласио је председник Коморе јавних извршитеља.
Нагласивши да јавни извршитељи извршавају правоснажне одлуке судова, указао је да када таква одлука буде донета, дужник и тада има не само обавезу, него у највећем броју случајева и могућност да добровољно поступи по њој, јер је суд утврдио да се право извршног повериоца, остварује испуњењем неке обавезе коју према њему има извршни дужник.
Када дужник не поступи добровољно по пресуди, поверилац покреће механизам принудне наплате ради остварења свог права и за јавног извршитеља настаје обавеза да поступи по правноснажној и извршној судској одлуци ради остварења права повериоца, објаснио је Костић.
- За све то време јавни извршитељ и посредује између повериоца и дужника и настоји да оконча поступак, водећи рачуна о интересима свих учесника. Збога тога, препоручује се да дужник сарађује са јавним извршитељем, како би цео поступак за њега био споведен на начин који неће додатно отежавати његов положај - напоменуо је он.
Указао је да јавни извршитељ посредује између повериоца и дужника и код плаћања дуга на рате, што је увек могуће уз сагласност повериоца.
Изменама Закона о извршењу и обезбеђењу (ЗИО) које се примењују од јануара 2020. године, прописана је и могућност добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка, а по предлогу повериоца.
Тада, дужник може добровољно да измири дуг или да постигне споразум са повериоцем пре покретања поступка, што, према речима Костића, за исход има вишеструко мање трошкове у односу на извршни поступак.
Када је у питању намирење дугова од "државе", односно од корисника бужетских средстава, према речима Костића, извршни поступак се спроводи по Закону, по истим правилима која важе и у другим случајевима извршења.
Он је указао да је последњим изменема ЗИО јавним извршитељима дата надлежност да одлучују о предлогу за извршење ради намирења новчаних потраживања у случајевима у којима је извршни дужник - директни или индиректни буџетски корисник.
Он је истакао да јавни извршитељи поступају по свим решењима судова којима су одређени за спровођење извршења, а којима су претходили грађански или привредни спорови, окончани у корист једне стране, која у извршном поступку као поверилац остварује своје право, јер до добровољног испуњења од стране дужника по окончању спора није дошло.
Међу њима су, како каже, наплате за законско издржавање, неисплаћене зараде запосленима, неизвршени уговори, како између физичких, тако и између правних лица, комунални дугови и друго.
Од прошле године јавним изршитељима поново је дато у надлежност да наплаћују алиментације по захтевима родитеља у име малолетног детета, па Костић очекује да ће се и у овим предметима ниво наплате значајно повећати, у односу на период када је ово извршење спроводио суд.
Иначе, јавни извршитељи имају у раду највише такозваних комуналних предмета, (попут неплаћених рачуна за инфостан и друге комуналије), у којима су дужници не само грађани, него и правна лица.
Међутим, како каже, увођење јавноизвршитељске професије у правосудни систем и рад јавних извршитеља, превентивно су утицали на повећање финансијске дисциплине и грађана и привредних субјеката, али не само у комуналним, него и у другим предметима.
- Сада већ значајан део друштва зна да судска пресуда или неплаћено потраживање, неће остати ''мртво слово на папиру'' и да нико неће чекати годинама па и деценијама на остварење свог права, као што је био случај када су судови, преоптерећени послом, спроводили извршења, а када се неретко дешавало да на крају грађанин своје право и не оствари - нагласио је Костић.
Упитан који му је најупечатљивији предмет који је радио, он је навео случај пензионера који није плаћао инфостан.
- У пракси смо имали различита искуства, али бих издвојио случај пензионера који се у поступку наплате комуналног дуга жалио на јавно-комунално предузеће, јер не може да плаћа комуналије за три стана која поседује - рекао је Костић.
Други дужник, који је подигао кредит од банке од 5.000 евра за туристичко путовање, жалио се извршитељу на трошкове извршног поступка.
Када је у питању исправност поступања, Костић указује да Комора врши надзор над радом јавних извршитеља, како редован, тако и ванредан, поступајући по притужбама које странке и учесници у поступку подносе Комори.
У последњем периоду Комори пристиже око близу 1.000 притужби годишње, од којих је у само 0,4 одсто случајева утврђена основаност.
У свим другим случајевима у којима су странке изразиле сумњу у правилност рада јавних извршитеља, та сумња је била без основа.
- Поред Коморе, надзор над радом јавних извршитеља врши и Министарство правде, али и судови када поступају по правним лековима које странке улажу против аката и радњи јавних извршитеља - напоменуо је Костић.
Осврућући се на измене Закона које се примењују од јануара 2020. године, Костић сматра да су оне у пракси унапредиле систем систем извршења, у вишеструком смислу.
Подсетио је да новим законским нормама предвиђено да се не може одредити извршење продајом једине непокретности у власништву извршног дужника - физичког лица ради намирења тзв. комуналних потраживања чија главница не прелази износ од 5.000 евра.
Међутим, истакао је да иако по претходним законским одредбама такво ограничење није постојало, у пракси јавних извршитеља до таквих ситуација није ни долазило.