Више новца за грађане – што мањи дуг за државу: Србија има рецепт за успешан економски раст

Широм света у току је пандемија коронавируса која осим људских живота у понор и црнило односи и многе економије држава. Економски системи су последицама пандемије преоптерећени, а многе земље морале су због тога да повећају своја задуживања, а неке од њих су директно и помагале привреду новчаним средствима и разноразним врстама подстицаја. Ове године готово нема земље која се није задужила и увећала свој јавни дуг. 

Последњи пут Србија се задужила крајем новембра, када је на међународном финансијском тржишту реализовала емисију десетогодишњих еврообвезница у доларима - милијарду и 200 милиона долара по камати од 2,15 одсто. Највећи део средстава (900 милиона долара) биће искоришћен за превремену отплату скупљих еврообвезница из 2011. године по камати, односно купонској стопи од 7,25 одсто. Ове године јавни дуг је порастао до краја октобра са 24 на 27 милијарди евра. Када се погледа учешће у односу на бруто друштвени производ, то је 57,7 одсто. 

Веома је важно одржавати у прихватљивим границама и такав вид задуживања и пораста јавног дуга, а у случају Србије, то је 5,1 процентни поен раста. Највише је порастао дуг Словеније, потом Хрватске, Словачке – двоцифрено. Све те земље имају и јавни дуг већи од критеријума који прописује Брисел. Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић рекао је тим поводом да то говори о високом рејтингу, да не прети никаква криза дуга или јавних финансија, нити прекид раста након изласка из године епидемије. 

Задуживање Србије у време пандемије је оправдано јер се новац наменски трошио и улагао у развијање здравствене инфраструктуре, те су се тако усред “најљуће” борбе са коронавирусом изградиле две ковид болнице у Батајници и Крушевцу, а у току су и радови на реконструкцији Клиничког центра Србије, Клиничког центра Војводина, Инфективне клинике у Београду, КБЦ Бежанијска коса, као и у болница у Аранђеловцу, Смедеревској Паланци, Прокупљу, Лозници,  Врању, Пироту, Кикинди и Ћуприји. Оно што је веома важно напоменути јесте чињеница да ће целокупна здравствена инфраструктура бити на располагању грађанима Србије и након изласка из епидемије. 

Према најновијим пројекцијама које су урадиле Европска комисија и ММФ, Србија бележи најмањи пад БДП у Европи од само 1,8, односно 1,5 одсто. Земље у региону имају већи пад од Србије, па је тако Бугарска на 4 одсто у минусу, Северна Македонија на 5,4 одсто, Мађарска 6,1 одсто, Босна и Херцеговина 6,5 одсто. Хрватска је забележила пад од чак 9 одсто, док Црна Гора има пад од 12 одсто.

Иза Србије нашле су се и велике европске земље као што је Немачка која има пад од 4,1 одсто, а највећи пад БДП бележи Шпанија од чак 12,8 одсто. Прецизније, српска економија ће, према тим пројекцијама ову годину завршити са најбољим резултатом у глобалним и европским оквирима, односно са минималним падом БДП-а, док је пандемија "нокаутирала" велики број других земаља.

Фонд истовремено предвиђа да ће српска привреда следеће године порасти за 5,0 одсто, а 2022. за 6,0 процената, док Европска комисија прогнозира Србији догодине раст од 4,8 одсто, а годину касније - 3,8 процената. Са друге стране, земљама у региону, па и у Европи, ММФ и ЕК предвиђају огроман пад, при чему се, примера ради Црној Гори прогнозира рецесија од чак 14,3 одсто.

У прилог томе сведочи и најновија изјава председнице Европске централне банке Кристин Лагард која је изјавила да њен највећи није страх колико ће Европска унија акумулирати дугова, већ да би владе појединачних држава могле да прекину одједном стимулативне мере усмерене ка привреди. 

- Програми овакве врсте морају се постепено и пажљиво релаксирати. Иако економија почиње да се побољшава и опоравља, политичари не би требало прерано да повуку подршку. ЕЦБ сматра да она треба да траје "на дужи рок". Не мислим да ће се државе превише задужити како би подржале своје економије у овој години – истакла је Лагард. 

Владе су издвојиле билионе долара помоћи током прошле године како би ублажиле економски удар изазван пандемијом ковида-19, уз подршку централних банака попут ЕЦБ. Европски лидери такође су одобрили пакет за опоравак привреде у износу од 1,8 билиона евра и буџет за помоћ јачању привреда земаља ЕУ кад криза прође. У својој најновијој прогнози, објављеној у децембру, ЕЦБ је предвидела да ће европска економија остварити раст за 3,9 одсто 2021. године, а да ће производња достићи ниво пре пандемије до средине 2022. године. 

Како крива јавног дуга "скаче" широм света?

Јавни дуг Сједињених Америчких Држава је током 2020. године порастао на 131,18 процената БДП-а према предвиђањима за 2020. годину, што износи раст од невероватних 22,5 процената пошто је на крају 2019. године износио 108,68 посто.

Јавни дуг Хрватске је током 2020. године порастао са 72,8 одсто, колико је износио 2019. године, на 87,1 одсто БДП-а. У кунама то износи око 391.7 милијарди куна ( око 51 милијарду евра) или 26.8 милијарди куна више него крајем прошле године. Јавни дуг Словеније је порастао са 65,6 процената бруто друштвеног производа на 78,5 процената БДП према прогнозама за 2020. годину и представља један од најгорих резултата у Европи, раст јавног дуга је скоро 13 процената током 2020. године.

 На списку "најгорих" нашле су се и Италија чији јавни дуг је порастао са 134,8 процената на 154,2 процента према предвиђањима за 2020 годину што је раст од скоро 20 посто БДП-а. Ништа боље није прошла ни Шпанија чији јавни дуг је "скочио" са 95,5 на 114,1 проценат, а ни Француска који бележе скок са 98,1 на 116,4 процента. Немачка бележи раст јавног дуга са 59,6 процената на 70 процената БДП-а,што представља двоцифрен раст јавног дуга, лош резултат има и Португал чији јавни дуг је порастао са117,2 на 133,7 процената. Мађари су уписали раст јавног дуга са 64 посто на 72,5 процената, Чеси раст са 30,2 на 38,4 процента, док је у Словачкој забележен пораст јавног дуга са 48,5 на 60,2 процента.

Из Европске централне банке наводе да постоје два кључа побољшања економских прилика у свакој од држава еврозоне, али и оних изван ње. Као два најефикаснија модела за санацију економских неприлика изазваних последицама пандемије коронавируса јесте масовна вакцинација и програми помоћи привреди.  Вакцинација у самој Европској унији иде доста споро и то је “камен спотицања” и економског опоравка, али што се саме Србије тиче – вакцинисање је у пуном јеку и евидентно је да ће то годити и нашој економији. Други кључ опоравка јесу програми помоћи. Сама ЕУ је ублажила фискална правила, а Брисел се задужује у име земаља које су у лошем економском положају. Србија која још увек није пуноправна чланица ЕУ, програме помоћи спроводи кроз директне новчане помоћи грађанима и привреди. Овакав вид “субвенционисања економије и пружање потпоре систему” доводи до додатног задужења, али не и до урушавања економије. 

За разлику од ЕУ, привреда Србије, према подацима Народне банке Србије имала је умерени раст задужености у 2020. години. Без обзира на то када ће бити окончана пандемија вируса корона сасвим је извесно да ће дугови, који су направљени ради „преживљавања” држава, грађана и привреде остати, али неће бити “економски фатални”.

- Учешће корпоративног дуга у БДП-у је крајем прошле године у односу на четврто тромесечје 2019. увећано тек за 2,3 процентна поена, на ниво од 26,1 одсто. Дуг привреде је и даље за готово четвртину нижи у односу на рекордну задуженост од 33,5 одсто из 2012. године. Он обухвата укупна потраживања домаћег банкарског сектора према јавним предузећима и привредним друштвима у које се рачунају и корпоративне обвезнице, као нови вид финансирања привреде који је отпочео у септембру прошле године. Ништа се у закључку не би променило и уколико бисмо овај дуг увећали и за прекогранична задуживања предузећа. Расположиви подаци указују да је Србија и током тешке 2020. очувала високу ефикасност функционисања финансијског тржишта, кредитну активност и подршку привреди - наводи у интервјуу за Политику директор за научноистраживачки развој Економског института у Београду Иван Николић.

Влада Србије током 2020. године је кроз више пакета помоћи економији, нарочито малим и средњим предузећима, издвојила више од 5,1 милијарду еура, званични су подаци из Министарства финансија. Како се могло чути међу економским стручњацима у Србији, пакет Владе Србије био је изузетно “обиман” и одговарао је економском потенцијалу домаће економије. Помоћ од око 12,7 посто БДП-а је била највећа у региону – испод Србије по помоћи државе у сузбијању негативних последица корона кризе биле су и земље које су у ЕУ, попут Румуније, Бугарске, Хрватске, Чешке и Летоније.

Вакцинација која иде одличним темпом и мере помоћи привреди које је држава најавила за наредна три месеца давањем додатних три пута по пола минималца, додатно ће позитивно утицати на доносиоце економских и привредних одлука у земљи, као и на стране инвеститоре, да ће се корона криза код нас решити пре него у осталим државама у свету и да је светло на крају тунела све ближе и да полако можемо кренути са озбиљнијим плановима за наставак инвестиција.