Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

ЈЕФТИНИ КРЕДИТИ НЕ ПОСТОЈЕ! Узелац одговорио - ево зашто банке више не дају фиксне камате

18.11.2022. 18:03
Пише:
Србија Данас/РТС
novac
новац / Извор: Профимедиа

Душан Узелац рекао је да банке готово не дају фиксне камате за стамбене кредите јер су оне ризик и за банку, јер ако се нешто деси банка преузима ризик. То је оно што се сада дешава, банке имају проблем да преузимају ризик на дужи рок зато не нуде фиксне каматне стопе, јер и оне не знају шта ће да се догоди, истакао је Узелац.

Банкари већ сада у Србији готово да више не одобравају кредите са фиксним каматним стопама. С друге стране, многи грађани који отплаћују кредите узете с фиксном ратом, збуњени су зашто им рате константно расту, јер им није тако речено при потписивању уговора.

Душан Узелац рекао је да се цена горива мења у односу на светску цену нафте, а тако је и са кредитима, постоји светска цена новца, а европска цена за коју се ми везујемо је еурибор.

- Банкари када нам продају кредит кажу, биће камата фиксно 10 одсто до краја отплате кредита или биће три одсто плус еурибор, што значи да ће из месеца у месец еурибор бити праћен и рата ће се обрачунавати према новој вредности еурибора и то се зове варијабилна каматна стопа. Варијабола је тај еурибор који се прати. Новац нема цену у новцу, него у камати, он се изнајмљује. Ми изнајмљујемо од банке, а оне га изнајмљују на светском тржишту - објаснио је Узелац.

ДОМАЋА ПРИВРЕДА ОЧЕКУЈЕ РАСТ ПРОМЕТА И ИЗВОЗА: Цене сировина и трошкови производње највећи изазов

ДОМАЋА ПРИВРЕДА ОЧЕКУЈЕ РАСТ ПРОМЕТА И ИЗВОЗА: Цене сировина и трошкови производње највећи изазов

ДОБРА ВЕСТ ЗА СРБИЈУ: Ана Брнабић отворила Развојни центар светски познате компаније Луксофт

ДОБРА ВЕСТ ЗА СРБИЈУ: Ана Брнабић отворила Развојни центар светски познате компаније Луксофт

ПОЈЕФТИНИЛО ГОРИВО! Сјајна вест за све возаче – министарство трговине објавило нове цене

ПОЈЕФТИНИЛО ГОРИВО! Сјајна вест за све возаче – министарство трговине објавило нове цене

Према његовим речима, јефтин кредит не постоји, то је маркетиншки трик банака.

- Еурибор расте због свих глобалних дешавања, сад има и благу стагнацију. Он је рапидно порастао на овај ниво и сада је у питању одређено затишје. Све ово је штеловање система на нову ситуацију. Не гледа се да то порасте бесконачно, него да се нађе баланс између понуде и потражње - напоменуо је Узелац.

Euribor
Еурибор / Извор: Фото: Shutterstock

Фиксна камата је увек у тренутку када се узима већа. Обично за 2 одсто изнад варијабилне.

Узелац напомиње да је све индивидуално, јер ако је неко узео варијабилну камату пре 10 година и сад је завршио са кредитом, он је боље прошао са варијабилном каматом.

Кредит треба да реши проблем, не да направи нови 

- Фиксна камата је ризик и за банку, јер ако се нешто деси банка преузима ризик. То је оно што се сада дешава банке имају проблем да преузимају ризик на дужи рок зато не нуде фиксне каматне стопе, јер и оне не знају шта ће да се догоди - истакао је Узелац додајући да неке банке готово да немају никакву понуду фиксних каматних стопа за стамбене кредите, што не значи да на неком другом месту не можете да пробате.

Напоменуо је да су банке полудржавни механизам и да оне уживају заштиту државе и профит од стране грађана.

Међутим, када је реч о кредитима на краћи рок, ту је могуће узети и фиксне камате стопа јер су то кредити на најдужи рок од шест година.

- Кредит није лоша ствар колика год да је камата, ако вам решава проблем и не прави нови, ако узмете кредит и не мељате ваше финансијске навике онда је проблем. Није проблем узети кредит, него отплатити га - каже Узелац.

На примеру кредита од 300 евра, каже да је рата порасла за 10 до 15 одсто, али да је све индивидуално и да зависи од износа кредита, момента у ком га је задесила ова криза, да ли је на почетку у средини или на крају отплате, али један посто пораста еурибора је дизао просечно рату за 30 евра, ако је еурибор скочио за два посто рата је поскупела за 60 евра.