КАКО ЈЕ ЛУКСЕМБУРГ ЈЕДИНА ЗЕМЉА СА СЛОБОДНИМ ПРЕВОЗОМ? Шта је крије иза бесплатних карата за аутобусе?
У Луксембургу скоро годину дана јавни превоз за грађане је бесплатан.
Луксембург је малена земља, смештена између Белгије (на западу и северу), Немачке (на истоку) и Француске (на југу).
У њој живе разне нације, а има око 600.000 становника.
Дакле, то је свакако један од разлога зашто је јавни превоз у овој земљи бесплатан, али више о томе у наставку.
ВЕЛИКЕ НОВЧАНЕ ПОМОЋИ СТИЖУ ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ: Већ у фебруару прве увећане пензије, запосленима накнаде у марту
ВИШЕ НИ КИНЕСКА РОБА НЕЋЕ БИТИ ЈЕФТИНА? Транспорт траје много дуже, а цена је порасла за чак 300 ОДСТО
НЕМЦИ "ОДУВАЛИ" АМЕРИКАНЦЕ: Какво црно обустављање гасовода, "Северни ток 2" радиће пуном паром
Скоро годину дана Луксембуржани се могу возити у аутобусу, возу или трамвају без карте, што нигде у свету није случај, за сада. Један од разлога је да се смањи загушење у саобраћају, изазвано великим бројем аутомобила, али неки то виде и као ПР кампању.
Влада жели да Луксембург постане лабораторија за мобилност, тачније, да настави да привлачи радну снагу из околних земаља. Отприлике 200.000 радника - готово половина радне снаге Луксембурга - путује из Белгије, Француске и Немачке, а привучени су високим платама и богатом економијом земље.
Да ли је бесплатан јавни превоз заиста бесплатан?
Путовање свим средствима је бесплатно за све, осима за путнике првокласних возова. Цена пројекта износи 41 милион евра, односно, толико новца одлази на "изгубљене карте", али ће порески обвезници то надоместити.
Како је својевремено писао BBC, из поузданих извора, "то што је превоз бесплатан не значи да нико не плаћа за њега".
Укупни трошкови коришћења услуге већи су од 500 милиона евра, тако да влада приходе од "изгубљених карата" види као релативно мале. Особље запослено у јавном превозу није остало без посла, само ће трошити мање времена на проверу карата.
И пре фебруара 2020. цена карте није била много скупа - око два евра, док је целодневна коштала дупло више.
Занимљиво је да се многим радницима субвенционишу годишње карте, те људи свакако мало троше на превоз.
Зашто? Влада има неколико разлога: говори о социјалној мери која ће погодити оне који плаћају већи порез; желе да склоне аутомобиле с пута, јер Луксембург има више возила на 1.000 људи него било која земља ЕУ; циљ је да буде 20% више путника у јавном превозу до 2025. године.
Екологија
Луксембург се простире на свега 2.586 км², дакле, поседовање аутомобила није обавезно.
Кроз земљу се можете кретати и на друге начине, пешке или бициклом. Ова европска држава жели да унапреди и своје "зелене циљеве", али ипак, основни проблем је саобраћај.
Главни путеви закрчени су у шпицу, аутобуси су старомодни и железнички систем је познат по својим кашњењима.
Дизел и бензин су у Луксембургу јефтини, у поређењу са суседима, па многи путници из околних земаља пређу границу како би напунили резервоар.
Људи купују аутомобиле јер могу, имају високе плате, а гориво је јефтино. Ту удобност свакако не може заменити градски превоз, али - ако је он побољшан, а бесплатан, онда је боље уштедети и на томе, него плаћати гориво ма колико да је цена ниска за тамошње стандарде.
Луксембург се обавезао да ће уложити готово четири милијарде евра у возове између 2018. и 2027, а влада те земље процењује да ће број корисника превоза порасти за 20%, и да ће инфраструктура на којој се ради - моћи да се носи с тим.
Треба поменути и да је Талин увео бесплатни превоз 2013. године, али то је само на нивоу града, не на нивоу државе (Естоније).
И Француска је имала сличне подухвате у прошлости, али на локалном плану.