Како је могуће да су касири негде тако брзи, а негде спори? Ко је крив што дуго чекате у реду на каси?
Запослени у великим маркетима су, због искуства и дуге праксе, по правилу доста бржи од оних у мањим радњама
Најгори део куповине је чекање у реду, посебно ако му се не види крај. Ипак, иако већина аутоматски криви касире због тога, истина је да није баш тако. Као и свуда, у продавници има разних радника, неки су способнији од других, бржи, ажурнији, али иза свега се крију и неки други фактори.
КО СВЕ ИМА ПРАВО НА ДИПЛОМАТСКИ ПАСОШ? У Србији их поседује 1.877 људи међу којима су Ђоковић, Обрадовић...
ДА ЛИ СЕ ТРЖИШТЕ НЕКРЕТНИНА У СРБИЈИ "ХЛАДИ"? Разбијен "мит" о ЈЕФТИНИМ СТАНОВИМА - представљене цене квадрата
МОТИВ МЛАДИМА У СРБИЈИ КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНИО НАЧИН РАДА! Како је временска непогода утрла пут ка пословном успеху
Касири су, иначе, већ на почетку пандемије ковид-19 били на првој линији одбране, јер су радили уобичајено и свакодневно били у контакту с великим бројем људи, у потенцијално контаминираном окружењу. Овде, пре свега, мислимо на раднике запослене у (супер) маркетима, који нису стављали кључ у браву ниједног момента.
Оно што се променило у њиховом раду јесте обавезно ношење маски (визира) током целог радног времена, а понеки носе и рукавице. Оно што се променило у нашој куповини је исто то, али нам сада дуго чекање у реду ствара још већу тензију јер желимо да што пре напустимо радњу, у страху од заразе.
Како је могуће да су касири негде тако брзи, а негде спори, лоши у раду. Негде у дугом реду чекамо највише 5 минута на плаћање, а негде то траје 15, 20... Да ли одређени ланци боље бирају кадар од својих ривала? Сигурно да има и тога, али је кључни фактор систем.
Запослени у великим маркетима су, због искуства и дуге праксе, по правилу доста бржи од оних у мањим радњама. Зато поредимо само њих. За пример узимамо највеће прехрамбене ланце у земљи, и закључујемо да се у немачком ланцу ствари одвијају најбрже.
Ти људи заиста раде као "на траци", а све је подржано добрим системом компаније, односно сваки артикал се скенира брзо, без перипетија и ручног укуцавања баркода. Слична је ситуација и у домаћем, добро познатом ланцу супермаркета, с тим што је тамо чест случај да на касама нема никога. Од пет, раде две касе.
На питање зашто је то тако, добијамо одговор да нема довољно особља. Проблем је када купујемо у објектима који раде 24/7 или се налазе на ударним локацијама, односно доста су посећени.
И док ми чекамо у реду, у којем минути трају као сати, радници који нису за касом - за то време су ангажовани око сортирања робе или су окупирани неким другим задацима. Није редак случај да чујемо од касира како се купци "свакодневно истресају на њима" због ствари за које они нису криви, било да су оне везане за само пословање компаније или нешто из приватног живота купаца.
Осим тога, како кажу, "заборављају да ми од посла једва стижемо да једемо или одемо у тоалет, док понекад себи приуштимо пуш-паузу". Ипак, ови аргументи нису довољни за многе купце. Чињеница је да смо сви мање-више стално у журби, и најмање што нам треба је чекање у реду.
Али, пре неколико дана, у објекту трећег познатог домаћег ланца, редови су се "пунили" невиђеном брзином, иако су радиле четири касе. Осим што су људи стално имали утисак да је у њиховом реду најгоре, па су се пребацивали, било је евидентно да се нешто чудно догађа.
Продавци су једни другима "ускакали" у помоћ, а лјуди су већ почели да коментаришу како нико не зна свој посао и како се то небројено пута дешава баш у том маркету. Све очи биле су упрте у касире, посебно у једну касирку, на чијој каси је ред био најдужи. Тек када би купац дошао на ред, схватио би да није проблем у радници.
Систем је толико лош, да је она од 10 артикала осам морала да "провлачи" ручно, односно да укуцава баркод. Такође, често се дешава да трансакција траје неколико десетина секунди, што свакако успорава процес.
- На нама, продавцима (касирима), сви се истресају, ослобађају беса, вређају нас, понижавају. Понашају се као господа кад уђу у продавницу, а немају основну културу понашања, за 1 динар би се буквално продали... Ако цена није на месту, ако је рок истекао, ако понудиш или не понудиш кесу, ако спакујеш или не спакујеш робу, ма за све си крив! Иако си најмање крив јер сам посао зависи од организације пословође, а опет, и тај пословођа зависи од директора, и тако у круг... - један је од коменатара повезаних с овом темом.