Од Пећинаца до Ниша - Србија више није иста: Фабрике светских гиганата промениле земљу, у претходних деценију и по догодио се инвестициони бум

У периоду власти СНС-а и Александра Вучића, најпре као првог потпредседника Владе и премијера, а потом председника Републике, привлачење страних инвестиција постало је један од централних праваца економске политике. Бројни производни погони су отворени, поједине компаније у Србију су довеле и развојне центре, док су милијарде евра страног капитала ушле у земљу.

Бројке показују размере тог инвестиционог циклуса. Народна банка Србије наводи да је од 2013. до краја 2024. кроз стране директне инвестиције у Србију ушло око 38 милијарди евра, док је само 2024. забележен рекордни бруто прилив од 5,2 милијарде евра. НБС такође наводи да је учешће извоза робе и услуга у БДП-у повећано са 40 одсто 2014. на 54 одсто 2024, као и да је запосленост од 2014. повећана за око 400.000 људи.

То не значи да су сви економски показатељи расли без прекида. Прилив страних директних инвестиција је током 2025. пао на 3,477 милијарди евра, односно за 33,5 одсто у односу на рекордну 2024. годину.

Ипак, иза збирних бројки остају конкретни погони који су у претходних четрнаест година отворени широм земље.

Од Пећинаца до Ниша: Фабрике које су мењале индустријску мапу Србије

Један од првих великих пројеката овог периода био је Bosch у Пећинцима. Производни погон и R&D активности компаније развијени су у тој општини, а Развојна агенција Србије наводи да је фабрика покренута 2012. године и да је касније премашила 1.100 запослених. Компанија се бави производњом система за аутомобилску индустрију, али и истраживањем и развојем.

То је, међутим, само један део много шире слике.

ЗФ – Панчево: 160 милиона евра и електромобилност

Немачки ЗФ отворио је 2019. фабрику аутомобилских компоненти у Панчеву.

Вредност производне инвестиције наведена је на 160 милиона евра, а план је предвиђао да број запослених у каснијој фази премаши 1.000. Компанија је у Панчеву развила и истраживачко-развојни центар у који је, према РАС-у, уложено додатних око 35 милиона евра.

Управо је тај пројекат пример преласка са класичне производње на послове више технолошке сложености: инжењерски тим у Панчеву ради на електричним погонима, софтверској калибрацији, тестирању и валидацији система.

Бросе - Панчево: Инвестиција од најмање 180 милиона евра

У истом граду велики пројекат покренула је још једна немачка компанија – Бросе.

Уговором из 2019. предвиђена је инвестиција вредна више од 180 милиона евра и отварање 1.100 радних места, а пројекат је укључио и истраживачко-развојни центар. Више од 40 одсто тада планираних радних места требало је да буде намењено висококвалификованом кадру.

Toyo Тирес - 382 милиона евра у Инђији

Једна од највећих јапанских инвестиција реализована је у Инђији.

Toyo Тирес је крајем 2022. отворио фабрику вредну 382 милиона евра. Била је то прва греенфиелд инвестиција јапанске корпорације у Европи.

Прича се није завршила отварањем фабрике. У јануару 2025. Влада је навела да погон има приближно 700 запослених, док је 2026. започет и пројекат иновационог центра. РАС је у марту 2026. навео 638 запослених и готово 383 милиона евра дотадашњих укупних улагања компаније.

Цонтинентал - 140 милиона евра код Новог Сада

Немачки Цонтинентал је у фебруару 2023. отворио своју "мега фабрику" у индустријској зони Каћ код Новог Сада.

Инвестиција је вредна 140 милиона евра, а пројекат је предвиђао укупно 501 ново радно место. У погону се производе системи и компоненте за аутомобилску индустрију.

Важно је што је Цонтинентал пре великог производног погона у Новом Саду развио и истраживачко-развојне активности, па је и овај пројекат део шире промене структуре страних улагања ка инжењерским и технолошким пословима.

Нидец изабрао Нови Сад за први европски производни центар

Још један јапански гигант стигао је у Нови Сад.

Нидец је 2023. отворио погоне Нидец Елецтриц Мотор Сербиа и Нидец Elesys Еуропе. Према подацима РАС-а, пројекат је планиран у четири фазе до 2028. године, са халама укупне површине 60.000 квадратних метара и улагањем од око 93 милиона евра.

Нови Сад је тако изабран за први европски производни центар компаније Нидец, усмерен између осталог на електромоторе, инверторе и електронске контролне јединице.

МТУ - више од 100 милиона евра за авио-индустрију

Инвестиције нису биле ограничене само на аутомобилску индустрију.

Немачки МТУ Аеро Енгинес покренуо је у Новој Пазови пројекат центра за поправку делова авионских мотора.

Вредност инвестиционог пројекта износила је 100,9 милиона евра, уз око 400 нових радних места у првој фази.

Погон је касније отворен, а већ почетком 2023. Влада је наводила да у њему ради 230 људи и да је план да број запослених достигне 500.

Линглонг - више од милијарду долара у Зрењанину

По финансијском обиму издваја се кинески Линглонг.

Према подацима Владе из јуна 2026, у прву фазу комплекса у Зрењанину уложено је више од милијарду долара.

Компанија је тада имала 2.100 запослених, док је за другу фазу најављено додатних 500 милиона евра и могућност повећања броја запослених на 2.600.

Пошто друга фаза представља планирано улагање, њених 500 милиона евра не треба сабирати са већ реализованим инвестицијама.

Ваљево добило три велика индустријска пројекта

Промене нису остале концентрисане само око Београда и Новог Сада.

Током 2023. у Ваљеву је отворена трећа фабрика Хисенсе Еуропе, а тада је најављено 1.020 додатних радних места у наредне три године.

Влада је приликом отварања навела да Хисенсе у том тренутку запошљава нешто мање од 1.800 људи. Исте године у Ваљеву су отворени и погони немачких компанија Хансгрохе и Бизерба; према тадашњим подацима Владе, Хансгрохе је запошљавао око 1.000, а Бизерба нешто више од 300 људи.

ЈФЕ Схоји - прва европска фабрика јапанског гиганта у Инђији

Инвестициони талас настављен је и 2025.

Јапански ЈФЕ Схоји отворио је у априлу те године фабрику у Инђији, која представља његову прву производну локацију у Европи.

Инвестиција премашује 50 милиона евра, фабрика заузима 18.000 квадратних метара, а пројекат доноси 200 нових радних места.

У погону се производе језгра електромотора за кућне уређаје и аутомобилску индустрију.

Аристон - 75 милиона евра у Нишу

На југу Србије, италијански Аристон Цлимате Солутионс отворио је крајем 2025. фабрику у индустријској зони Север 2 у Нишу.

У пројекат је инвестирано 75 милиона евра, производни погон простире се на 30.000 квадратних метара, а планирано је запошљавање 300 радника.

У Нишу се производе емајлирани цилиндри и компоненте топлотних пумпи намењене тржиштима Немачке, Француске и Италије.

Нису само фабрике: Србија привукла милијарде евра страног капитала

Појединачне инвестиције добијају пуну тежину тек када се погледају збирни подаци.

Народна банка Србије наводи да је од 2013. до 2024. у Србију кроз стране директне инвестиције ушло 38 милијарди евра.

Посебно се издваја 2024. година.

Тада је бруто прилив СДИ достигао рекордних 5,2 милијарде евра, односно 5,23 милијарде према касније објављеним подацима НБС. Нето прилив износио је приближно 4,6 милијарди.

НБС наводи да је у прва три квартала 2024. око 45 одсто прилива представљало улагање у власнички капитал, 32 одсто реинвестирана добит, а 23 одсто међукомпанијски кредити.

Шта се догодило са запосленошћу?

Други део слике представља тржиште рада.

Према најновијој Анкети о радној снази Републичког завода за статистику, у другом кварталу 2026. у Србији је било 2.840.100 запослених, док је незапослених било 220.200.

Стопа запослености износила је 50,9 одсто, а стопа незапослености 7,2 одсто.

НБС, посматрајући дужи период, наводи да је запосленост од 2014. повећана за око 400.000 људи.

Истовремено, најновији подаци показују и краткорочно погоршање једног дела тржишта рада: у другом кварталу 2026. било је 45.800 запослених мање него годину раније. Број незапослених истовремено је смањен за 46.800, уз раст броја становника ван радне снаге.

Зато је прецизније говорити о великој дугорочној промени тржишта рада, уз осцилације које се виде у најновијим подацима.

Фабрике нису више једина прича - стигли R&D и развојни центри

Једна од битних промена у односу на почетак инвестиционог циклуса јесте структура појединих улагања.

ЗФ у Панчеву, Bosch у Пећинцима, Нидец и Цонтинентал у Новом Саду и Toyo Тирес у Инђији представљају примере компанија код којих се производња повезује са истраживањем, развојем, инжењерством или планираним иновационим капацитетима.

Код ЗФ-а је само R&D центар представљао улагање од око 35 милиона евра, а мултидисциплинарни тим у њему развија производе за електромобилност, електричне погоне и софтверска решења.

Toyo Тирес је у марту 2026. почео развој свог иновационог центра у Инђији, чиме се производна инвестиција шири и на истраживање и развој.

То је важна разлика између пуког бројања фабрика и питања какве послове инвестиције доносе.

Нови инвестициони циклус већ најављен - још 953 милиона евра

Инвестициона мапа још није завршена.

У мају 2026. Влада Србије саопштила је да су у Шангају потписани комерцијални споразуми са кинеским компанијама чија укупна вредност премашује 953 милиона евра, уз готово 1.700 планираних нових радних места.

Споразуми обухватају нове пројекте компанија Minth Гроуп у Лозници и Шапцу, СХАЦ и БМТС Technology у Новом Саду и Xingyu Аутомотиве у Нишу.

Нове инвестиције најавили су и Линглонг у Зрењанину и Yusei у Нишу.

Овде је, међутим, важна разлика: реч је о потписаним споразумима и најављеним улагањима, па се тих 953 милиона евра не може представљати као већ реализована инвестиција.

Инвестициона мапа Србије данас изгледа другачије

Када се подаци посматрају заједно, период од 2012. године обележен је отварањем низа великих индустријских погона и доласком компанија из Немачке, Јапана, Кине, Италије и других земаља.

РАС данас међу водећим страним инвеститорима у Србији наводи Bosch, Нидец, Michelin, Сиеменс, ЗФ, Ривиан, Бросе, Toyo Тирес, НЦР, МТУ, Цонтинентал, Горење/Хисенсе, Schneider Елецтриц, Зијин, Minth, Аристон и друге компаније.

Економска политика влада од 2012. године ослањала се на привлачење страних инвестиција кроз подстицаје, развој индустријских зона, инфраструктурна улагања и институционалну подршку инвеститорима. Саме компаније при избору локације узимају у обзир и положај Србије, цену и доступност радне снаге, приступ тржиштима, добављаче и друге пословне факторе.

Резултат је мрежа производних и развојних локација која се данас протеже кроз велики број градова Србије.

Пећинци су добили Bosch, Панчево ЗФ и Бросе, Инђија Toyo Тирес и ЈФЕ Схоји, Нови Сад и Каћ Нидец и Цонтинентал, Нова Пазова МТУ, Зрењанин Линглонг, Ваљево нове погоне Хисенсеа, Хансгрохеа и Бизербе, док је Ниш добио Аристон и друге инвестиционе пројекте.

А нови уговори показују да би се та мапа у наредним годинама могла даље ширити - под условом да најављени пројекти буду реализовани у предвиђеном обиму.