Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

АКО БАНКА ПРОПАДНЕ ШТА СЕ ДЕШАВА СА ВАШИМ НОВЦЕМ? Стручњаци су ОДГОВОРИЛИ на то питање!

27.04.2024. 19:22
Пише:
Србија Данас/Телеграф
gubitak novca
губитак новца / Извор: Профимедиа

Максимална сума која се може осигурати у банци је 50.000 евра, шта се дешава са остатком објашњавамо вам у наставку

Да ли сте се некада запитали шта би се догодило са вашим новцем у банци при ликвидацији, стечају, или пак ванредној ситуацији као што је пљачка? Ставити новац у банку углавном значи држати исти сигурним, али ситуација са Дафимент банком која је 90-их затрашила наше подручје је чист пример да то баш и није увек случај. На основу података које смо добили захваљујући сајту Агенције за осигурање депозита преносимо вам у којим ситуацијама се можете наћи, али и шта вам је тада чинити.

Осигурање до 50.000 евра

Народна банка Немачке је недавно издала саопштење у ком се наводи да је максимални износ који подлеже осигурању 100.000 евра. У Србији ситуација је мало другачија, те се сума своди на 50.000 евра, али шта то тачно представља?

Све банке које имају дозволу за рад Народне банке Србије обавезне су да осигурају депозите, као и да редовно плаћају премију осигурања. Систем осигурања депозита регулисан је Законом о осигурању депозита и за њега је надлежна Агенција за осигурање депозита.

Novac
Новац / Извор: Профимедиа

Ко има право на заштиту?
 

1. Физичка лица (резиденти и нерезиденти);

2. Предузетници (резиденти);

3. Микро правна лица (резиденти);

4. Мала правна лица (резиденти) и

5. Средња правна лица (резиденти).

Како заправо долази до исплате

У случају да дође до покретања поступка ликвидације или стечаја, Агенција креће са исплатом осугураног депозита у року од седам дана од дана доношења решења надлежног суда.

Оно што би требало да депонент уради како би му био исплаћен износ, јесте да поднесе захтев за исплату пословној банци која буде изабрана да у име Агенције врши исплату, о чему ће депоненти бити благовремено обавештени.

Рок за подношење захтева је до три године, од дана доношења решења судског органа о ликвидацији или стечају.

За динарске депозите осигурани износ се исплаћује у динарима, а за девизне у еврима, и то по курсу евра који важи на дан доношења решења.

Шта се дешава ако је сума већа од 50.000 евра?

Сигурно је да ће се новац исплатити ако подлеже осугурању, али с обзиром на то да је износ ограничен на 50.000 евра, питање се само намеће, шта даље?

У случају да у банци имате преко 50.000 евра разлика се надокнађује у стечајном, односно ликвидационом поступку.

Пример:

Депонент у банци има два депозита, један од 30.500 евра, док други износи 45.000 евра, а обрачуната камата до дана покретања поступка износи 500 евра. Потраживање у том тренутку износи 76.000 евра.

С обзиром на то да је износ од 50.000 евра осугуран, његова исплата креће у року од 7 дана, али шта је са 26.000 евра?

За преостали износ депозита (26.000 евра) депонент подноси пријаву потраживања привредном суду који води поступак стечаја/ликвидације над том банком.

Спајање банке

rukovanje
руковање / Извор: Shutterstock

У Србији није редак случај да дође до спајања банака. Ипак, ако имате новац и у једној и у другој банци који када се споји премашује 50.000 евра, да ли сте тада осигурани на цео износ или не?

Одговор се крије у самом року. Односно, првих 6 месеци ваш износ је заштићен, и депонанти имају право на покриће износа који би им следио да до статусне промене није дошло.

Пример:

Банка А = 40.000 евра Банка Б 50.000 евра= 90.000 евра (првих шест месеци, цела сума од 90.000 евра је осугурана, јер ни у једној банци се не прелази износ од 50.000 евра)

Након шест месеци од статусне промене, осугурана сума износи 50.000 евра, док је у случају стечаја/ликвидације за преосталих 40.000 евра предаје се пријава потраживања привредном суду који води поступак.

Предмет осигурања депозита нису:

1. Пепозити правних или физичких лица повезаних са банком;

2. Депозити који гласе на шифру или на доносиоца;

3. Депозити настали као последица прања новца или финансирања тероризма;

4. Депозити великих правних лица;

5. Депозити државних органа и организација, органа аутономне покрајине или органа јединице локалне самоуправе;

6. Депозити инвеститора, чија су средства заштићена у складу са законом којим се уређује тржиште капитала;

7. Депозити који представљају уговорено средство обезбеђења, ако је износ потраживања банке према депоненту које је обезбеђено тим депозитом већи или једнак износу тог депозита;

8. Депозити стечајних и ликвидационих маса.

Србија Данас/Телеграф/Пренео: И. С.