Кинеско чудо у Србији од 10 милијарди долара

На продор Кине у овај део света, на путу ка ЕУ, укључујући и Србију, Брисел и Вашингтон гледају са великом резервом, а страх од озбиљног такмаца који им се значајно приближава преточен је последњих пар година у упозорења о наводно прљавим технологијама, искоришћавању јефтине радне снаге, те недовољно транспарентним тендерима. 

Фабрика прехрамбених производа угасила погон у Невесињу: Производњу настављају у Србији!

Појас и пут је је, међутим, стигао до Европе, у тој иницијативи тренутно учествује или је заинтересовано за учешће 67 земаља које стварају трећину светског БДП-а, а питање на које нема одговора је како је Србија, односно њен председник Александар Вучић успео да обезбеди да Кина управо са нашом земљом у оквиру иницијативе Појас и пут договори највише пројеката од укупно планираних инвестиција у оквиру иницијативе у вредности од скоро билион, односно хиљаду милијарди долара. 

Само током прошле године са Кином су потписани пројекти вредни око три милијарде долара. Кинези у Србији граде аутопутеве, пруге, мостове, енегетске и друге инфраструктурне објекте, као и фабрике, а договорена је и изградња великих индустријско-технолошких паркова. Такође су и стратешки партнери и имају велике инвестиције у српску привреду, укључујући највеће и најпроблематичније годинама - РТБ Бор и Железару Смедерево. 

Председник Кине Си Ђинпинг је на отварању Самита Појас и пут у Пекингу у мају 2017. најавио 113 милијарди евра за различите пројекте на Новом путу свиле, а само Развојна банка Кине је већ предвидела да одобри 800 милијарди евра инвестиција за 900 пројеката, подсећају за Танјуг у Привредној комори Србије. 

Пут свиле представља глобални пројекат који је представља велику развојну шансу за све земље на његовој траси, рекла је саветница у Сектору за међународне економске односе ПКС Ивана Бајић. Како је рекла, Србија по неколико основа припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века: преко друмских и железницких деоница паневропског Коридора 10, од Поморског пута свиле који од луке Пиреј води за земљама Југоисточне, Средње и Западне Европе. Затим, преко железницких деоница Коридора 10 на територији Србије, а које представљају знацајан део јужне азијско - европске железничке уније, која железнице Азије треба да повеже са Европском јединственом железницком мрежом. 

Такође, Србија припада Економском појасу и поморском путу свиле 21. века и значајним делом пловног пута реке Дунав и зато се Србија кандидовала да буде место мултимодалног линка европске железничке и мреже пловних путева Европе, истакла је Бајић. Према њеним речима, пројекти саобраћајне инфраструктуре који су у различитим фазама имплементације у Србији апсолутно су усаглашени са програмом Пута свиле, то јест Европским јединственим програмима развоја основне и регионалне саобраћајне мреже, као и смерницама и програмима сарадње Кина - ЦИЕЗ (1 16). 

У ПКС истичу да "Појас и пут" представља велику шансу да Србија уз помоћ Кине побољша најпре своју железничку инфраструктуру, што је већ започето договором око унапређења пруге Београд - Будимпешта. Србија би могла значајно да увећа приходе од транспорта робе преко своје железницке мреже. Изградња моста Земун-Борча, као и аутопута и изградња железничке пруге Београд-Будимпешта јасно показују намере да се изгради јединствени транспортни систем како би роба из Кине могла бити транспортована од луке Пиреј до Централне Европе и обрнуто. Само током посете председника Србије Александра Вучића Кини у септембру потписано је 11 уговора са Кином вредних три милијарде долара. 

Бивши кинески амбасадор Ли Манчанг је 2017. рекао да је Србија искористила прилику за унапређење сарадње са Кином и најавио да ће укупан обим кинеских инвестиција бити 10 милијарди долара. Кина пуно инвестира и у развој српске привреде и ове године је кинески Зиђин преузео РТБ Бор са најављеним улагањем од 1,26 милијарди долара и 200 милиона за измиривање дугова РТБ-а, што је била највећа инвестиција у 2018. Кинези ће 1,26 милијарди долара уложити у РТБ у наредних шест година, од чега ће 75 одсто инвестирати у прве три године. 

Предвидено је и да 320 милиона долара буде уложено у рудник Церово и његово отварање, а биће повећан и капацитет Топионице на 80.000 тона. Такође, компанија Схандонг Линглонг Tyre најавила је ове године да ће у Зрењанину изградити фабрику гума вредну 994,4 милиона долара. 

Међу најважнијим инвестицијама Кине у привреду је преузимање Железаре Смедерево 2016. године од стране компаније Хестил. Инвестиција је вредна најмање 300 милиона евра, од цега је половина новца већ реализована. Кинези граде у термоелектрани Костолац нови блок Б3 снаге 350 мегавата, што је највећа инвестиција у домаћем енергетском сектору и прво велико енергетско постројење које се гради у Србији после скоро три деценије. Укупна вредност друге фазе пројекта модернизације ТЕ "Костолац Б" је 715,6 милиона долара, од чега су улагања у изградњу новог блока Б3 снаге 350 MW - 613 милиона долара. 

Кинези су 2017. отворили Кинеску банку у Београду која је у власништву државе Кине. Иначе, то је четврта банка на свету по висини капитала. У Министарству грађевинарства је речено Танјугу да је у области саобраћаја, међу актуелним пројектима са Кином чија је реализација у току, веома значајна реконструкција и модернизација пруге Београд - Будимпешта кроз Србију. 

Радови се изводе на деоници Београд Центар-Стара Пазова дугој 34,5 км. Вредност радова је 350 милиона долара, а друга деоница која ће градити је Нови Сад-Суботица-државна граница у дужини од 108,1 км. Уговорена вредност радова према комерцијалном уговору 1,16 милијарди долара. Кинези су ангажовани и на изградњи аутопута на Коридору 11 и у току су радови на деоници Сурчин-Обреновац дугој 17,6 км, а вредност радова је 233,2 милиона долара. Такође, деонице Обреновац-Уб и Лајковац-Љиг, укупно дуге 50,2 км. Вредност обе деонице је 333,74 милиона долара. Кинези греде и обилазницу око Београда, од моста преко реке Саве код Остружнице до Бубањ Потока у дужини од 19,5 км. Вредност радова је 207 милиона евра.