Комади меса које превише плаћате, а нису вредни ни динара: Месар открио шта садржи млевено месо

Да ли сте се икада запитали шта заправо купујете када у продавници посегнете за најјефтинијим паковањем млевеног меса? Иако већина купаца претпоставља да су бели трагови у месу само безопасна масноћа, искусни месари упозоравају – истина је често много непријатнија.

Сценарио је познат многима. Стојите испред расхладне витрине, поглед вам запне за акцијску цену која делује предобро да би била истинита. Без много размишљања, месо завршава у корпи. Ситне беле тачкице у црвеној маси већина игнорише, верујући да ће управо та "масноћа“ дати сочност јелу.

Но, управо ту почиње проблем. Према речима месара са дугогодишњим искуством, ти бели трагови често нису квалитетна масноћа, већ самлевени остаци жила, хрскавице и везивног ткива. Реч је о најјефтинијим деловима који се додају како би се повећала маса производа и смањили трошкови производње.

Није право месо?

Другим речима – плаћате нешто што није право месо. Али прича ту не стаје. Како би месо у продавници изгледало свеже, црвено и "тешко“, произвођачи често додају воду помешану са сољу и фосфатима. Та комбинација делује попут сунђера и задржава влагу у месу док је сирово.

Резултат? Купујете воду по цени меса, пише Метрополитан. Неки произвођачи иду и корак даље па користе адитиве и конзервансе који вештачки одржавају јарко црвену боју чак и када месо више није свеже. Природно, месо временом мења боју у сивкасту или смећкасту због оксидације, али хемикалијама се тај процес може успорити – и тако преварити купце.

Посебно сумњив знак су бели кристали или трагови који подсећају на лед унутар паковања. То може значити да је месо било замрзавано и поново одмрзавано, чиме губи квалитет и нутритивну вредност. Прави тест долази тек код куће.

Чим такво месо ставите на тигањ, уместо да се пече, оно почиње да испушта велике количине воде и буквално се – кува. Запремина се нагло смањује, често и на пола, а на површини се појављује бела пена. То је јасан знак присуства адитива и фосфата.

Када вода испари, остаје разочарање – суви, жилави и безукусни комади који немају много везе са правим месом. Оно што је на први поглед изгледало као уштеда, на крају се покаже као чист губитак новца. Осим финансијске, постоји и здравствена страна приче.

Млевено месо је посебно осетљиво јер има велику површину изложену ваздуху, што га чини идеалним за развој бактерија попут Е. цоли и салмонеле. Ако је месо старо, лоше складиштено или више пута замрзавано, ризик од заразе значајно расте.

Неприродно храњене животиње

Проблем додатно погоршава индустријски узгој, где се животиње често хране неприродном храном, што може подстаћи развој бактерија отпорних на антибиотике. Зато стручњаци упозоравају да управо јефтини производи из масовне производње спадају међу ризичније намирнице на тржишту.

Постоји неколико једноставних правила. Свеже говеђе месо треба да буде јарко црвене боје, а свињско светлоружичасто. Избегавајте месо са тамним или сивим мрљама, као и оно неуједначене боје.

Мирис је такође кључан показатељ. Свеже месо има благ, готово неутралан мирис. Свака киселкаста или непријатно слаткаста нота знак је да нешто није у реду. Ако купујете на пулту, можете урадити и једноставан тест прстом. Свеже месо је еластично и брзо се враћа у првобитни облик. Ако остане удубљено или је лепљиво, боље га прескочите.

На крају, важи старо правило: ако цена изгледа предобро да би била истинита – вероватно и јесте.