ДАН ЗА ИСТОРИЈУ! Како је настао један од НАЈВАЖНИЈИХ паневропских коридора! (ФОТО)

Радови на завршетку аутопута почињали су у септембру 1997, у септембру 2000, па 2004. године, али је градња споро или никако одмицала. Новца никада није било довољно.

Опозиција је својевремено на сва звона најављивала и хвалила се како је она изградила добар део деоница. А изградили су, веровали или не, само 12 километара пута. Иако су се, да подсетимо, хвалили да су урадили "чак" 24 километра, зато што су рачунали обе траке.

Данас је завршен један велики посао, савладано оно што годинама уназад нико није успео и грађани Србије дочекали су да нешто што је некад био сан, постане стварност. Будућност су квалитетне и безбедне саобраћајнице, нова радна места, инвестиције, останак људи у својим родним местима.

Иде од Аустрије до Грчке, а пролази већим делом кроз бивше југословенске републике (Словенија, Хрватска, Србија и Северна Македонија), а додат је након окончања ратова на простору Југославије, на конференцији у Хелсинкију, 1997. године.

Главна траса Коридора 10 је: Салзбург (А) - Љубљана (СЛО) - Загреб (ХР) - Београд (СРБ) - Ниш (СРБ) - Скопље (МК) - Велес (МК) - Солун (ГР).

Данас, друмски аскпект Коридора 10 кроз Србију, покривен је ауто-путем наслеђеним из бивше СФРЈ (Ауто-пут Братство и јединство), тј. у потпуности од Батроваца до Табановаца.

 Ово је била је главна југословенска путна саобраћајница која је повезивала, четири од шест, република и једну покрајину бивше Југославије. Простирао се од Јесеница преко Љубљане, Новог Места, Загреба, Славонског Брода, Сремске Митровице, Београда, Ниша, Скопља до македонско-грчке границе.

Изградња је започета после Другог светског рата како би се Југославија добро саобраћајно повезала, јер је до тад имала само локалне и регионалне путеве слабог квалитета. У изградњи ауто-пута су учествовале омладинске радне бригаде, које су сачињавали југословенски и инострани омладинци и припадници Југословенске народне армије. Скоро 300.000 људи је учествовало у изградњи. Прва изграђена деоница је била Загреб-Београд у дужини од 382 км, отворена 27. јула 1950. године.

У пролеће 1959. године започиње изградња деонице између Ниша и Параћина. Следеће, 1960. године граде се деонице Ниш-Грделица и Удово-Ђевђелија. Пут у дужини од 113 км те године је градило 48.557 омладинаца. Деоницу ауто-пута Грделица-Скопље 1961. године у укупној дужини од 138 км градило је 46.699 омладинаца. Године 1962. започињу последњи радови на ауто-путу да би следеће 1963. године млади завршили последњу деоницу ауто-пута између Осипаонице и Београда. Тако је 251.737 бригадира за шест година повезало Љубљану с Ђевђелијом.

Иако се овај пут звао ауто-пут, имао је само две саобраћајне траке (свака за по један смер), а 1977. године ауто-пут је изграђен у пуном профилу 2 траке и зауставна у сваком смеру.

Иако се мислило да ће се после демократских промена 2000. године кренути у изградњу ауто-путева и завршити Коридор 10 од тога није било ништа.

На једној од првих инфраструктурних конференција за штампу после 5. октобра досовски режим рекао је да ће поменути Коридор бити комплетиран до Грчке до 2004. године јер је била Олимпијада у Атини, што се наравно није догодило.

Све до 2011. године ниједан километар ауто-пута на Коридору 10 није био изграђен. Иако је тадашња власт најављивала да ће цео Коридор 10 бити готов до 2012. године, испоставило се да су то биле само празне приче.

- Обећавам да ће цео коридор, од Хоргоша до Димитровграда, бити изграђен до 1. маја 2012. године. Са изградњом Коридора 10 каснимо 20 година, али не прихватам да неко каже да споро радимо - говорио је тада министар Мркоњић оптужујући претходну власт да до 2008. године није изградила ниједан километар ауто-пута.

Рокови су се померали, обећања низала, али од нових километара није било ни трага. Тек пред председничке изборе, 2011. године отворен је северни крак Коридора 10 од Новог Сада до Хоргоша у дужини од 108 километара.

Од 2000. до 2012. године на јужном краку Коридора 10 урађено је, у време свих досистичких влада, само 12 километара пуног профила ауто-пута.

Онда је 2012. године дошло до промене власти, а приоритет је био изградња ауто-путева, завршетак Коридора 10, али и реконструкција свих регионалних путева као и железничке инфраструктуре.

Изграђено је 74 километра јужног крака Коридора 10 који је свечано отворен 15 маја.

Србија је отварањем деонице ауто-пута у Грделичкој клисури добила повезан ауто-пут од севера до југа, на целој главној траси Коридора 10 од Батроваца на граници са Хрватском до Прешева на граници са Македонијом, као и северни крак од Хоргоша ка југу.

На укупно 26,3 километра, на веома тешком терену, савладано је успешно девет великих косина, изграђена петља Предејане, два тунела Предејане и Манајле укупне дужине 2,8 км и 36 мостова, али и регулисано шест километара корита Јужне Мораве.

Јужни крак Коридора 10 кроз Грделичку клисуру је јединствен и по петљи Предејане једина у Србији и на Балкану цела на мостовским конструкцијама изнад реке.

На Јужном краку Коридора 10 функционисаће 13 наплатних станица: Ниш југ, Мерошина, Дољевац село, Брестовац, Лесковац центар, Лесковац југ, Грделица, Предејане, Владичин Хан, Врање, Бујановац север, Бујановац југ и Прешево.

Нови режим наплате биће успостављен и на источном краку Коридора 10, ка Бугарској, који се за саобраћај у целости отвара 9. новембра.Возачи путничких аутомобила за путовање од Београда до Димитровграда плаћати 1.290 динара, возачи аутобуса 3.860, а камионџије 7.720.

- Ово јесмо ми и ово јесте Србија, нема лепше земље од наше Србије, нема земље коју више волимо и нема поносније земље од Србје и нема народа који попут нашег може да каже да је успео толико да изгради и промени себе и своју земљу као што смо ми успели у протеклих неколико година. Киптим од срећа, радости и поноса, за овако нешто велико, моћно и лепо, што надилази наше снове - казао је тада председник Вучић.

Међутим, ту се није стало. Изградња последње деонице Источног крака од Просека до Црвене Реке, дуге 22,5 километра, завршена је у потпуности 30. октобра, а за саобраћај ће бити отворена 9. новембра.

Тиме ће бити завршен источни крак Коридора 10, односно комплетан аутопут од Ниша до границе са Бугарском, у укупној дужини од 87 километара.

Источни крак Коридора 10 значајан је за нашу земљу јер је спаја с Бугарском, а то је и најбржа рута ка Турској и Блиском истоку, па је Србији, као транзитној земљи, од велике важности да има комплетиран коридор.

Иначе, осим због уштеде времена, отварање последње деонице на источном краку веома је значајно и за безбедност саобраћаја јер ће возачи имати алтернативу за Сићевачку клисуру, једну од црних тачака на путевима Србије.

Када буде пуштена деоница Просек - Црвена Река на источном краку, од престонице до прелаза Градина возачи ће целом трасом возити ауто-путем, па ће се уместо за три и по сата стизати за највише три сата.

Од Ниша до Бугарске сада је потребно 75 минута вожње, а када се заврши источни крак Коридора 10, стизаће за само 45 минута. Пре било какве изградње деоница на источном краку Коридора 10, од Ниша до прелаза Градина путовало се два и по сата.

Источни крак Коридора 10 у бројкама

• 86,9 км укупна је дужина источног крака Коридора 10 од Ниша до граничног прелаза Градина код Димитровграда
• 22,5 км дуга је деоница Просек - Црвена Река, која још није пуштена у саобраћај
• 485 милиона евра процена је вредности свих радова на источном краку
• 87 мостова налази се на деоници од Ниша до граничног прелаза Градина
• 5 петљи и исто толико тунела налази се на источном краку
• 800 метара дуг је тунел Банцарево
• 780 хиљада тона асфалта уграђено је у источни крак
• 12,5 милиона кубика материјала је ископано
• 9,5 милиона кубика материјала уграђено у насипе