ДА ЛИ ЋЕ БИТИ ЛЕГАЛИЗОВАНЕ СВЕ КУЋЕ ИЗГРАЂЕНЕ ДО 2015: Вучић најавио измену закона, ово су нови услови
Ниједан закон досад није успео да уведе ред у процес легализације, сви се жале на бирократију
Закон о озакоњењу, који је усвојен у новембру 2015, а допуњен 2018. године могао би ускоро поново претрпети измене. Како је најавио председник Србије Александар Вучић у припреми је нови модел легализације дивље градње, а наговештено је да би све куће које су изграђене пре 2015. године могле бити уписане у катастар. Како се незванично сазнаје, експертски тим убрзано припрема измене и допуне закона, који би требало да ступи на снагу до краја године.
СЕПТЕМБАР ДОНОСИ ИСТУ МУКУ РОДИТЕЉИМА И ДЕЦИ? Какве су прогнозе стручњака - хоће ли деца од 1. кренути на регуларну наставу
ПРВЕ УПЛАТЕ ДРЖАВНЕ ПОМОЋИ ПОЧИЊУ ВЕЋ СУТРА: Сваког месеца ће нешто да "КАПНЕ" ево ко је први на списку за новац
СВОЈ ХОБИ ПРЕТВОРИЛА У ПОСАО И ПОМЕРИЛА ГРАНИЦЕ: Јелена из Чачка иако пре никад није хеклала сада прави уникатне комаде (ФОТО)
То, ипак, не значи да ће сви објекти за лично становање бити безусловно легализовани. Биће прописани посебни услови по којима и даље неће моћи да добију папире објекти изграђени на земљишту планираном за уређење или изградњу објеката јавне намене, као ни они који се налазе у првом степену заштите природног добра или у коридорима постојећих или планираних далековода.
Детаљи би, међутим, требало да буду познати почетком августа, када се очекује да ће бити спреман предлог измена постојећег закона.
Иако је тренутно важећи закон чак шести пропис којим је покушана легализација објеката изграђених без дозволе, ниједан од њих није успео да уведе ред у ову област.
Пет година од усвајања, јасно је да и последњи, Закон о озакоњењу, није дао очекиване резултате, упркос томе што је процедура поједностављена.
Приликом доношења Закона о озакоњењу претпоставка је била да има око 1,5 милиона нелегалних објеката, али је пописом утврђено да их има више од два милиона, од чега су око 975.000 стамбени објекти. Да су резултати озакоњења у протеклих пет година више него скромни показују и подаци Министарства грађевинарства.
- У поступку одлучивања је тренутно 1.920.561 захтева за озакоњење, а до сада је донето 290.660 решења о озакоњењу - кажу у ресорном министарству.
То значи да је папире до сада добило тек нешто више од 15 одсто објеката и то за пет и по година од почетка спровођења Закона о озакоњењу.
Проблеми са легализацијом су различити - процедуре су споре, постоје проблеми са нерешеним имовинско-правним односима, бирократија је компликована...
Градоначелник Пирота Владан Васић сматра да би проблем нелегалних објеката требало што пре решити и истиче да би од поједностављења процедуре корист имали и грађани и локалне самоуправе.
- Људи не могу да продају нелегалне објекте, а постоји проблем и у наслеђивању. Те куће не могу ни да се прикључе на гас. Треба наћи начин да се упрости тај поступак, јер се показало да је и по последњем закону процедура ипак компликована - прича Васић.
Градоначелник Пирота наводи да је један од разлога што поступак озакоњења иде споро то што у већини случајева нису решени имовинско-правни односи. Као пример наводи да је било много случајева да су људи приликом изградње куће са своје парцеле "изашли" на градско земљиште.
- Некада је то и један квадрат на јавној површини, а због тога морају да изведу геометра да премери колико је одступање, па се укључује служба за имовинско-правне послове, Пореска управа одређује цену земљишта које власник објекта мора да откупи, а онда се на две седнице скупштине одлучује о томе. На крају испадне да више коштају услуге нотара, геометра, него то градско земљиште, а поступак траје дуго и за људе је компликован, а није ни јефтин - објашњава Васић.
Део проблема, они који су на дневном нивоу у грађевинским пословима, виде и у бироктратији. Слободан Тошић из пројектног бироа из Смедерева указује да, управо у овим фирмама најбоље знају колико је тешко завршити поступак озакоњења за један објекат.
- У Смедереву је бирократија главни кривац за слабе резултате претходних година. Људи који пишу ове законе само им мењају имена, да ли је у питању легализација, озакоњење или ће смислити нешто треће, а уствари се вртимо у круг и ствари се не решавају. Стручњаци би требало да се баве овим послом и да примене знање из праксе. Требало би да дозволе људима који су градили куће у којима живе да коначно добију папире - сматра Тошић.
Закон о озакоњењу требало је да направи рез и да демотивише инвеститоре да дижу зграде без грађевинске дозволе. Иако се по важећем Закону о озакоњењу из 2015. године, допуњеном 2018, дивља градња третира као кривично дело и такав објекат мора да се уклони, до сада је донето мање од 10.000 решења о рушењу "дивљих" објеката.
Очигледно су многи градитељи то схватили као поруку да наставе по старом. Процењује се да је на хиљаде објеката никло у међувремену, након усвајања закона 2015. који је требало да буде "нулта тачка" после које ће сви који крену да граде нелегално бити срушени.