ММФ упозорава Србију: Ове две европске економије су НАЈВЕЋА ОПАСНОСТ за вас
Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, српске фирме су у 2018. години највише извозиле у Италију (13,8 одсто) и Немачку (12,2 одсто укупног извоза).
Нагло успоравање највеће европске привреде, али и економија осталих земаља ЕУ са којима Србија има значајне трговинске односе, несумњиво ће и надаље негативно утицати на домаћу привреду, упозорио је ММФ у свом најновијем извештају.
У анализи коју је недавно објавила на 117 страна, а у којој се, између осталог, бави и утицајима из Немачке и Италије на Србију, ова међународна финансијска институција упозорила је да су управо ове две велике економије наша највећа опасност. Посебан разлог за бригу јесте и порука ММФ-а да ће то што еврозони данас иде лоше у Србији достићи врхунац тек за годину дана, и то у следећој мери - на сваки њихов пад економије од 1 одсто, наша економија ће пасти за четвртину процента.
- Као мала отворена економија, Србија је веома рањива на спољне утицаје - јасно је навео ММФ у свом извештају, настављајући да објашњава начин утицаја ЕУ успоравања на Србију и на последице.
- Ефекат успоравања кључних трговинских партнера Србије – Немачке, Италије и целе еврозоне, достиже врхунац након четири квартала, и то отприлике у износу четвртине иницијалног шока. Мањи раст Немачке или Италије за један процентни поен изазвао би смањење раста Србије за 0,12 процената након једног квартала. Максимални могући ефекат после годину дана, односно четири квартала, био би 0,25 процентних поена - прецизно је навео ММФ.
РЕАЛАН РАСТ ЗА ПРВО ВРЕМЕ: Послодавци предложили ПОВЕЋАЊЕ МИНИМАЛЦА за шест одсто
Скаче цена станова за изнајмљивање: За ГАРСОЊЕРУ оде и пола плате, а има и ДОДАТНИХ ТРОШКОВА!
САДА И ЗВАНИЧНО! Србија од ОВОГ ДАТУМА потпуно забрањује ПЛАСТИЧНЕ КЕСЕ!
Ова међународна институција, под чијим су патронатом годинама уназад српске финансије, наводи и да би Србија могла да трпи знатно веће последице имајући у виду економско успоравања целе еврозоне, а с обзиром на учешће свих тих земаља у укупном извозу Србије. Практично, како наводи, "неповољни шок од једног процента изазвао би нижи раст Србије за око 0,65 процентних поена, уз максимални утицај од 1,4 процента после годину дана".
- То значи да се упркос неким знаковима опоравка еврозоне у првом кварталу 2019. године, утицај успоравања из 2018. може и даље манифестовати у Србији током целе године због одложених ефеката, укључујући и стране директне инвестиције - истичу аналитичари ММФ.
Према најновијим подацима Републичког завода за статистику, српске фирме су у 2018. години највише извозиле у Италију (13,8 одсто) и Немачку (12,2 одсто укупног извоза). Ове две земље остали су кључни трговински партнери и у првој половини 2019. када је у Немачку отишло 12,7 одсто извоза, а у Италију 11,4.
Професор Млађен Ковачевић каже да је Србија већ имала негативна искуства са светском финансијском кризом 2008. године и да је још тада показала своју осетљивост на дешавања у великим европским економијама. Како подсећа у разговору, 2009. забележили смо пад БДП-а од 3,1 одсто, упркос претходним прогнозама ММФ који је очекивао раст од 6,1 процента.
Саговорник сматра да криза у Немачкој, Италији и у другим земљама еврозоне није за потцењивање и да ће се свакако одразити на Србију, како кроз смањење извоза, тако и кроз могуће делимично обустављање производње у неким страним компанијама које послују у нашој земљи. Он очекује и мањи прилив страних инвестиција.
- Верујем да ће већ ове године раст БДП-а бити осетно мањи од најављеног, јер је у првих шест месеци индустријска производња мања за 2 одсто, ова суша ће јако тешко погодити пољопривреду, а и извоз расте врло споро. Ако дође до додатне ескалације кризе у Италији, Немачкој, Француској, то би нас итекако погодило - објашњава професор Ковачевић.
У најновијем извештају ММФ наводи да је глобална економска активност успорила у другој половини 2018. године, са изразитим падом у еврозони који је утицао на српску економију. Тај тренд се, иначе, наставио и у 2019. уз све израженија страховања највећих европских, али и светских, привреда од надолазеће рецесије. Извештај ММФ-а потврдио је значај негативних преливања у Србију путем трговине и страних директних инвестиција. Истражено је још неколико канала, укључујући и дознаке и пословно поверење
- Извоз робе износио је у 2018. години око 36 процената БДП-а. Око две трећине извоза било је у земље ЕУ, а Немачка и Италија били су кључни трговински партнери Србије. Последњих година и прилив страних директних инвестиција се стално повећава, достижући 3,5 милијарди евра или око 8 одсто БДП-а у 2018. Слично као и извоз, већина прилива СДИ долази из евро-подручја - подсећа ММФ.
ЧИМ ПРИМИТЕ ПЛАТУ, ПАМЕТНО РАСПОРЕДИТЕ НОВАЦ: Ове најчешће грешке вас скупо коштају
НАЈВЕЋА ШАНСА ЗА СРБИЈУ: Цео свет жели овај метал, а ми га имамо у ИЗОБИЉУ! Користи се за НАЈСАВРЕМЕНИЈЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ
Овако би требало да изгледа НОВИ ФИЈАТОВ ТЕРЕНАЦ из Крагујевца, ево и када би се могао наћи на ТРЖИШТУ (ФОТО)
Према анализи лондонске компаније за макроекономска истраживања Цапитал Ецономицс, пет великих светских привреда је на прагу рецеције, од којих су три европске: Британија, Италија и Немачка. Раст британске привреде је опао у другом кварталу ове године, у Италији раст стагнира, а Немачка бележи лоше привредне резултате три узастопна месеца која претходе јуну. Изван Старог континента, Мексико је замало избегао улазак у рецесију током последња два квартала, али не и Бразил који је ушао у рецесију у другом кварталу ове године. Такође, чак 34 одсто америчких економиста које је анкетирала Национална асоцијација за економију пословања (НАБЕ) уверено је да ће привредно успоравање САД прећи у рецесију 2021.
Највећу бригу српској привреди задаје Немачка, где је уз пад индустријске производње присутан страх стручњака, али и немачке владе, да је након шест година ова земља стигла надомак рецесије. Према подацима Републичког завода за статистику, у првих шест месеци ове године извоз робе је у односу на исти период 2018. порастао за 6,7 одсто и имао је вредност од 8.584,2 милиона евра, док је увоз растао брже, по стопи од 9,1 одсто.
На листи првих пет производа у извозу налазе се сетови проводника за авионе, возила и бродове (101 милион долара), кукуруз (62 милиона долара), топло ваљани производи (гвожђе и нелегирани челик) у котуровима (46 милиона),нове спољне гуме за аутомобиле (40 милиона) и рафинисаног бакра са 33 милиона долара. Међу увозним производима доминирају лекови за малопродају (58 милиона долара), прибор за моторна возила (49 милиона), кокс и полукокс од каменог угља (43 милиона), сирова нафта (43 милиона) и руде бакра и концентрата са 37 милиона долара.
БОНУС ВИДЕО: ПОЛИТИЧКИ УТИЦАЈ И МОЋ, КЛАСНА НЕЈЕДНАКОСТ: Ово су особине и способности које има СВАКИ амерички супербогаташ (ВИДЕО)