Момировић: Србија спрема финансијски контраудар корони

ТОМИСЛАВ-МОМИРОВИЦ / Извор: Србија Данас / Саша Џамбић

Држава на челу са Председником Републике је показала озбиљност и одговорност у борби са вирусом Корона.

Директор компаније ''Мона'' Томислав Момировић објавио је текст у којем прича о финансијским последицама због новонастале ситуације са корона вирусом.

Текст вам преносимо у целости:

Предузете су хитне набавке опреме, опремљене болнице, центри за карантин, обезбеђено хитно финансирање и снабдевање грађана. Све у свему, наша земља је положила испит који нису успеле много богатије државе и спремно дочекала први удар кризе. Ово је нажалост почетак мучне борбе која ће свакако однети доста жртава и оставити страшне последице.

НАЈЛЕПША ВЕСТ: Излечено троје пацијената са Инфективне клинике Клиничког центра Србије

КОН НАЈАВИО: Кинески стручњаци поподне на кризном штабу

Додељено ново санитетско возило Центру за социјални рад Кучево

Ја нисам доктор и могу само да се стриктно придржавам упутстава што и радим.

Као пословни људи, мој брат и ја смо сву имовину наших компанија ставили на располагање Влади у функцији борбе са епидемијом и све ресурсе користимо како бисмо допринели што бржем завршетку ове ужасне епизоде у историји.

Као пословном човеку дужност ми је да кажем, укажем и предложим низ мера које би смањиле катастрофалне последице ове епидемије.

Није спорно да је неопходна хитна и одлучна акција Владе, својеврсни финансијски контраудар на Корону, како би се спасио живот српске економије.

Велики део предузећа већ сада је на ''вештачком дисању'' и није у могућности да измирује своје обавезе према банкама, радницима, држави и добављачима. Корона није само узроковала пад прихода, већ у великом броју случајева њихов потпуни изостанак.

Ситуација у којој смо се нашли није последица похлепе или лошег управљања, ово је природна катастрофа и акција државе је неопходна.

Време не ради за српску економију. Грешке из 2008. када смо на кашичицу и бојажљиво уводили мере помоћи економији, показале су се као потпуни дебакл. Ефекти развучених и срамежљивих мера нису имале значајнији утицај на економске активности, иако су, временом, значајно утицале на раст јавног дуга.

Данас морамо правовремено да одговоримо изазазовима и избегнемо грешке из прошлости. Захваљујући досадашњој политици и храброј фискалној консолидацији јавни дуг је значајно смањен, што оставља држави могућност да снажно интервенише и спречи сценарио из 2008. године.

Сведоци смо да се у САД такве меру управо припремају у виду директне интервенције ФЕД-а у износу који се иницијално ближи 1.000 милијарди долара. Поређења ради, друштвени производ Србије је око 50 милијарди долара.

Четири области су тренутно у потпуности стале: извоз, транспорт, туризам и грађевина.

Није тешко претпоставити којом брзином, али и којом жестином ће се проблем из ових области прелити на све остале гране економије.

Финансијски контраудар, мора да буде јак и оштар.

Борба са кризом изазваном Корона вирусом има три елемента:

Обезбедити здравље људи и зауставити вирус.
Обезбедити минимум функционисања државе у времену карантина.
Припремити економију за период после заустављања вируса.

Иако не делује као приоритет неопходно је већ сада припремити економију за период после заустављања вируса.

У разговору са привредницима у Италији, Словенији, Немачкој и код нас и праћењем ситуације у свету појављују се три проблема са којима се суочава привреда током и после Корона кризе:

1. Како сачувати радна места

2. Отплата кредита и лизинга и стабилност финансијског сектора

3. Проблеми малих , средњих и микро предузећа (плате, порез, кирија, кредити)

Због одговорне фискалне политике у претходних 8 година наш јавни дуг је релативно мали и износи тек око 52% БДП. Зато данас држава има простор да додатним задуживањем кроз циљане ефикасне и правовремене мере сачува радна места и тешко стечену стабилност привреде. Очекује се да ће цео свет урадити исто, укључујући и конзервативну Немачку. Нема разлога да се Србија премишља или закасни, јер нас у супротном очекује колапс у транспортним предузећима, грађевини, туризму, а посебно у извозно оријентисаним предузећима, са снажним негативним ефектима на остатак економије. Такође, микро и мали привредници ће бити погођени тромесечним трошковима (паушални порез, кирије, плате, кредити, комуналије).

Циљ мера мора да буде да се заштите радници, послодавци и финансијски сектор.

У овом тексту сам навео неколико мера које ефикасно могу деловати на ублажавање последица кризе уколико се одмах реагује. Мере се морају детаљније разрадити у стручним телима Владе, али је важно да се не уводе непотребна административна ограничења и да се не осмишљавају компликоване процедуре. Мере треба да буду што једноставније и да се што лакше реализују како би се стабилизовала привреда.

Помоћ привредним субјектима:

Добра ствар је да код већине мера нема потребе да се одмах обезбеде средства већ је довољно да се дају порески кредити, а да се у међувремену обезбеди новац за финансирање дефицита.

Овим мерама држава би се задужила 3-5 милијарди евра (5-10% ГДП) и потрошило би се 1-3 милијарде девизних резерви.

Остаје питање смањења прихода од ПДВ-а. Оно би било краткорочно. Уз упумпавање 3-5 милијарди у периоду 15. април - 31. децембар губитак ПДВ-а би био надокнађен. Уколико дође до стабилизације на здравственом пољу, а мере се ефикасно спроведу, могуће је да на крају године приходи од ПДВ-а буду већи од планираних.

За све предложене мере треба да се анализирају и политичке последице, али је сасвим извесно да уколико агресивне мере изостану пад ГДП ће бити двоцифрен. Предложене мере немају очигледне негативне ефекте, осим повећања спољњег дуга. Наравно то јесте реална цена стабилизације и она није за потцењивање, али и друге државе у Европи као и САД ће урадити исто.

Незахвално је поредити ову ситуацију са било чим у блиској прошлости, али смо већ имали искуства из фискалне консолидације и ту се показало да храбро и одговорно лидерство може да уради много.

Сада нам је потребан сличан контраудар државе.

Александар (26) НЕСТАО ЈЕ У БЕОГРАДУ пре три дана, породица моли за помоћ!